Стеван Бабић, шеф правног тима Народног слободарског покрета сачинио је стручну анализу данашњег такозваног референдума на ком су већ у преподневним часовима уочена озбиљна кршења бирачких правила, закона и Устава. Мислимо да ће бити корисно да у дану када Александар Вучић злоупотребљава непосредну демократију како би проверио базу сигурних гласова чујете и ове аргументе…

 

1. Да ли су предложене промене устава више правно или политичко питање?

Устав је правно–политички акт јер осим људских права и уређења власти дефинише најзначајније друштвено-политичке односе.

Из тог разлога устав има једнако правни и политички значај.

Циљ устава јесте да ограничи власт, да спречи власт да ради шта хоће, он би требао да буде нека врста друштвеног уговора и зато је за његову промену потребан најшири друштвени консензус.

2. Шта су добре, а шта су лоше стране предложеног акта о промени Устава?

Позитивне промене су минималне, и ако бих морао да издвојим нешто онда бих рекао да је то избацивање пробног период од три године приликом првог избора судија.

Са друге стране негативних страна је много. Првенствено, референдум је нелегитиман. Многобројни су разлози за нелегитимност ,а неки од најзначајнијих јесу да га је расписала скупштина у којој не постоји опозиција (уз изузетак посланика Глишића), као и да је референдум расписан непосредно након измена закона о референдуму, затим да Срби са подручја Косова и Метохије нису у могућности да гласају.

Такође, недостатак легитимитета огледа се у чињеници да више од 90% грађана није упознато са тим о чему се одлучује на референдуму. Основни циљ расписивања референдума јесте да грађани искажу свој став о референдумској теми, а да би то урадили морали би да буду упознати са темом, а што није било могуће с обзиром да је било недовољно јавних расправа и да су медији били затворени.

И на крају најспорнији сегмент овог референдума јесте контрола изборног процеса. Оно што су моје информације да ће опозиција имати мање од 30 % контролора на бирачким местима.

Дакле, референдум је нелегитиман јер неће имати двострану контролу изборног процеса. Стаљин је једном приликом рекао да нису битни они који гласају већ они који броје гласове, тако ће бити и овај пут.

3. Осим легитимета да ли је споран и легалитет, односно законитост референдума?

Референдум расписује садашњи скупштински сазив који је формиран на основу тајне седнице РИК-а где су проглашени изборни резултати на незаконтин начин, на електрноској седници где се гласало путем меила, а без сертификованог електронског потписа и у моменту док жалбени рокови нису окончани. Из тог разлога сам тада као члан РИК-а одбио заједно са колегама из ПСГ и ДЈБ да учествујем у гласању, а након тога смо изашли у јавност са заједничким саопштењем где смо се оградили од одлука РИК-а и оспорили законитост изборног процеса.

4. Уколико се усвоји референдум да ли би то могло довести до бољег рада судства и тужилаштва?

Можда би у некој демократској и уређеној држави предложене измене устава могле да буду добре у неким сегментима. У држави у којој су девастиране и узурпиране све институције и подређене вољи једног човека тако нешто је немогуће.

Постоји ли било ко да верује да Кебара, Лангура, Ристичевић и остали народни посланици врше било какву власт и да одлучује о било чему. Данас је укинута подела власти и постоји само иниституција председника државе, а у таквом амбијенту вршити било какве уставне измене је погубно.

Ми смо у ситуацији да не знамо шта је горе по нас. Начело поделе власти подразумева да законодавна, извршна и судска власт контролишу једни друге, а уколико измене устава прође судску власт нико неће контролисати.

До сада су судије и тужиоци полагали заклетву у скупштини као највишем представничком телу, поставља се питање где ће сада и коме ће судије и тужиоци полагати заклетву и у чије име ће се доносити пресуде.

Са друге стране јасно је да Александар Вучић не планира да изгуби ни мало утицаја на судство и тужилаштво и да ће преко института истакнутих правних, који ће бити чланови Високог саваета судства, и Високог савета тужилаштва гледати да задрже све полуге утицаја. Уз то имамо и најаве да ће кроз законска решења ти тзв. истакнути правници имати право вета, што имплицира да и након ових измена ништа неће моћи да се одлучи без Вучићеве воље.

Дакле, српско правосуђе се налази између два лоша избора, да се судска власт отргне од државе и било какве контроле или да и даље остане у рукама режима.

5. Да ли гласати за, против или бојкотовати референдум?

Једно је сигурно, не треба гласати „за“ на референдуму.

Моја политичка процена је да не постоји ни минимум шансе да под оваквим околностима победни „не“ на референдуму и из тог разлога изласком на референдум не желим да само подижем излазност, те да дајем легитимитет нелегитимном референдуму. У сваком случају наком смене власти референдум треба прогласити ништавним.

Објавио: Србин.Инфо