Изградња „Моравског коридора“ није ни започела, а већ има све елементе да се претвори у једну од највећих корупционашких афера у историји Србије. Иако се дуго најављивало да ће једна кинеска компанија градити ову деоницу пута за износ од око пет стотина милиона евра, пред крај прошле године се одједном појавила амeричка компанија „Бехтел“ која је са Владом Србије потписала меморандум о изградњи и то за износ од осам стотина милиона евра. Ово значи да је предвиђено да по километру овај аутопут кошта више од седам милиона евра, што је имајући у виду конфигурацију терена на којем ће се градити без икакве дилеме превелики износ.

Међутим, овде није крај. Прошле недеље је Народна скупштина расправљала о усвајању посебног закона о „Моравском коридору“ којим ће овај пројекат практично бити изузет из српскoг законодавства, а што се правда потребом ефикаснијег рада. Истини за вољу, често се у оваквим пројектима прибегава доношењу посебног закона, али у овом случају тај посебан закон поред ефикасности на изградњи аутопута има за циљ да још додатно повећа зараду ономе ко буде градио, а то ће по свему судећи бити америчка компаније „Бехтел“. Е сада, када се сабере иницијалних три стотине милиона евра колико ће бити плаћено више од првобитног плана и када се томе придода још барем стотину милиона евра профита који ће „Бехтел“ приходовати због повлашћеног положаја дефинисаним посебним законом, долазимо до рачунице да ће овај пројекат бити по оној народној „пола пије пола шарцу даје“.

Иначе, америчка компанија „Бехтел“ је позната по томе што је у региону градила доста аутопутева и по правилу је вредност радова далеко превазилазила неке нормалне цифре. Такође, оно што је увек био пратећи ефекат је изразито велика политичка корупција. Речју, политичке касте у државама као што је Србија узимају „Бехтел“ као извођача радова и дају му повлашћене услове и нереално високе уговоре како би преко моћних људи који се налазе у борду директора ове компаније себи купили лобистичку подршку и заштиту од Америке.

Дакле, поставља се питање ко то из власти са наших готово четири стотине милиона евра купује америчку подршку? Прва на листи сумњивих је свакако Зорана Михајловић, ресорна министарка која је уједно и највећи промотер и овог пројекта и компаније „Бехтел“ као извођача. Наравно, она не може сама да изведе овакву операцију тако да је више него јасно да има макар прећутну подршку целокупне власти, а што се јако добро види по одсуству било какве критике па макар и оне уобичајене таблоидне. Такође, доста је занимљиво да и највећи део опозиционе политичке сцене ћути на ову у најмању руку веома сумњиву работу тако да се још једном потврђује да у Србији постоји изразито јак амерички утицај на политичку сцену и да ту има јако пуно „вукова у јагњећим кожама“.

Да би читаоци схватили о чему говорим најбоље је да анализирамо енергстески споразум између Србије и Русије у оквиру којег је извршена и приватизација Нафтне индустрије Србије. Овај политички споразум је на снази десет година и у том периоду је НИС по свим критеријумима постала најјача компанија у Србији и појединачно највећи пунилац буџета. Изграђено је подземно складиште гаса у Банатском Двору, а ове године је започета и изградња магистралног гасовода кроз Србију у вредности од милијарду и две стотине милиона евра. За сво то време, Русија на међународном плану доследно брани позицију Србије око Косова и Метохије и уједно је ветом у Савету безбедности спречила резолуцију Велике Британије којом су Срби требали да буду означени као геноцидни народ. Међутим, без обзира на све позитивне и економске и политичке ефекте пуних десет година траје бесомучна кампања против овог споразума. У медијима се могу наћи на хиљаде прилога о томе „како су нас Руси опљачкали“ и узгред буди речено и у овом моменту уз доста велику медијску пажњу Чедомир Јовановић води управо овакву кампању.

Са друге стране, сем нас неколицине „политичких мохиканаца“ о афери са „Бехтелом“ нећете наћи готово ништа у српским медијима. Напротив, наћи ћете само гомилу ПР текстова о томе какве ће све бенефите имати грађани када пут коначно буде готов.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

Објављно у Недељнику Афера.