Истакнути опозициони активиста и члан руководства Народног слободарског покрета Стеван Бабић изнео је за портал своја размишљања о актуелној политичкој ситуацији у Србији, шта представља највећи проблем за регуларне изборе и шта је потребно да би биле могуће промене.

Промене су се десиле у региону, неприкосновени владар Црне Горе је поражен, Додик је изгубио главни град, да ли су могуће промене и у Србији?

-Милорад Додик, Алесксандар Вучић и Мило Ђукановић су фактички иста екипа. Поред бројних заједничких фиансијских послова, због којих су “иза сцене” потпомагали једни друге кад год је то било потребно, повезује их и сличан стил управљанја који се базира на личном богаћењу, урушавању институција и контроли медија.

Промене које су се десиле представљају нову наду јер је сада свима јасно да су отпочели позитивни процеси у нашем региону. Мило је пао, Додик је озбиљно уздрман, на реду је и да код нас у Србији „освежи“.

Многи оспоравају регуларност избора у Србији, као члан РИК-а на прошлим изборима, како гледате на то питање?

-У раду Републичке изборне комисије највећи проблем је тај што је та институција сведена на технички орган где њени чланови доносе одлуке првенствено заступајући интересе политичких странака које представљају. РИК би морала да ради у интересу закона, демократије и одбране права на слободне изборе, а то данас нажалост није случај.

Заједно са колегама из Доста је било и Покрета слободних грађана указивао сам на бројне нерегуларности, а због начина на који су проглашени изборни резултати издали смо и заједничко саопштење где смо оспорили легитимитет одлука донесених на електронским седницама РИК-а.

Оно што је најбитније за одбрану изборне воље јесте да опозиција на свим бирачким местима именује у чланове бирачких одбора људе који ће бити мотивисани и обучени да бране сваки глас, без тога учешће на изборима нема смисла.

Такође, пакао који режимски медији приреде сваком ко се дрзне да каже оно што мисли је велики проблем данашњице у Србији. Оливеру су нацртали мету на челу, хајке се воде против многих, како гледате на ситуацију са медијима?

-Управо тако. Главни стуб одбране актуелног режима јесу медији.

У Србији не постоји ниједан медиј са националном фреквенцијом и читаније дневне новине које директно не контролише власт, а имамо и РТС који је узурпиран.

Опозиција у Србији је маргинализована и сатанизована, а поред опозиције на мети режимских медија је и свако ко искаже другачије мишљење. Такође, председник Србије сваке недеље обара рекорде у броју појављивања и у минутима проведеним на телевизији, сигурно је у томе светски шампион.

У таквим околностима немамо ни “Д” од демократије, политички живот је суспендован, а за то време Регулаторно тело за електронске медије спава дубоким сном.

Шта је кључно што се треба променити како би се могле десити промене?

-Кључна промена јесте промена наше свести. Нема промене нашег окружења, а да се претходно не мењамо ми сами.

Срби су слободарски народ који има славну историју, у много тежим условима и пред много већим изазовима смо се херојски понели, а данас ћутимо на појаве које захтевају озбиљну реакцију.

Велику пажњу је привукла изјава владике Григорија да планира окупити три стотине младих који су се спремни жртвовати за Србију, шта мислите о тим изјавама владике? 6. Да ли подржавате владику Григорија?

-Када о владици Григорију и његовим изјавама не бих знао ништа, довољно би био само да видим који најгори талог друштва га након те изјаве напада и то би било довољан разлог да станем у његову одбрану.

Очекивано је да неко ко је духовни пастир Срба који живе у Немачкој да охрабри и организује младе људе који су махом отерани из земље да се боре за Србију. Верујем да би та борба имала два основна циља: 1. Одбрану Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије 2. креирање нормалог и пристојног друштва које почива на владавини права и грађанским слободама.

Постоји ли у Србији човек који може бити српска верзија Кривокапића?

-Наравно да постоји. Међутим, да бисмо кандидовали некога попут професора Кривокапића опозиција у Србији мора претходно да изгради страначку инфраструктуру, да се избори за приступ у медијима и најбитније да превазидје сујету и партикуларне интересе.

Јуче су успостављени дипломатски односи између Приштине и Тел Авива, како гледате на то и да ли је разлог за то вашингтонски споразум? Много дипломатских грешака је направила ова власт, да ли је ово највећа?

-Грешка је преблага реч у односу на оно што је учинио Вучић у Вашингтону.

Успостављање дипломатских односа између Приштине и Тел Авива је директан резултат споразума у Вашингтону где смо се ми обавезали да учинимо уступак Израелу премештањем наше амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, а да они заузврат признају тзв. Косово као државу.

То је јединствен пример у међународним односима да једна држава учини нешто на корист другој, а да јој та друга учини нешто на штету и да то буде предмет добровољног међусобног уговора.

Да буде још горе овај умноболни Вучићев потез представљан је у јавности као својеврсна победа, а патриотски део грађана је убеђиван да од међусобног признања Израела и лажне државе Косово неће бити ништа, да је у питању само вешт маневар Вућића и удица за Албанце.

Извор: Слобода онлајн, 02.02.2021.