Општински одбор Народног слободарског покрета Бачка Паланка у сарадњи са Културним центром Бачка Паланка Књижевно вече и књижевним клубом “ДИС” , организовао је књижевно вече познатој уметници у културним круговима, како у Аустрији тако и широм бивше Југославије, Невени Џаја.
У пријатном амбијенту просторија Галерије Културног центра у Бачкој Паланци, публика је имала прилике да ужива у песмама и причама ове невероватне уметнице као и у звуковима гитара оркестра Марка Шалића “Акорд” из Бачке Паланке.
Присутнима се прво обратила председница ОО НСП Милошев Жељка која се захвалила људима који су помогли да се књижевно вече одржи, као и свима који су својим доласком потврдили да у Бачкој Паланци постоје људи који су поштоваоци културе у свим облицима. Напоменула је да у времену којем живимо тешко сачувати бистрину ума и чистоту душе, јер погрешан систем вредности, који нам се све време намеће, мења у корену суштину живљења. Такође је констатовала да ће управо овакви видови окупљања и промовисања једне здраве идеје живљења свакако значајно утицати на људе да се врате на прави пут, и обавезала се да ће и у наредном периоду бити иницијатор сличних догађаја како у Бачкој Паланци тако и широм Србије.
Председник Књижевног клуба “ДИС”, Ненад Живков поздравио је присутне и захвалио се иницијатору књижевног догађаја и истакао да се увек радо одазива догађајима попут ових. Рекао је да на жалост сада људи показују већи интерес за неке другачије ствари и да их мање занима култура, али да се искрено нада, уколико буде више оваквих догађаја, да ће се променити свест друштва и да ће се људи полако почети враћати правим вредностима.
Директор Културног центра Марко Кнежић рекао је да је пресрећан што се у установи чији је он директор организују промоције књига и не крије задовољство што ера рачунара није уништила и зауставила штампање књига, јер како каже књиге оплемењују живот и подстичу нас на вечито учење али и штите од заборава.
Мирјана Марковић, књижевник и историчар из Сремске Митровице такође се обратила присутнима и захвалила на интересовању те је прочитала неколико страница ново издатог романа Невене Џаја “Исповест једне собарице”, књиге чији је рецензент.
Књижевница и директорка српског театра “Оаза”, из Беча, Невена Џаја обратила се присутнима и захвалила се организаторима, сарадницима и публици на догађају који су јој уприличили. Рекла је да је пресрећна што је у прилици да представи своја дела Бачкопаланчанима. Рекла је да је њен живот био веома трновит пут и да је њено срце углавном било оковано великом тугом коју је све године чувала у себи а да је своју радост пронашла тек када је почела да пише књиге а да су јој најсветлије тачке живота њена деца, а сада и унуци. Невена је још као девојчица показивала таленат за писање, а тада написане приче су се нашле у дечијим часописима. Одувек је имала жељу да пише те да некад објави књигу. Прво је почела да пише о свом животу, а касније и о животима других људи, које је познавала, о њиховим тешким и трагичним судбинама. Путујући светом имала је прилике да се сусретне са многим људима и да чује различите приче о животима и искуствима људи а управо је то додатно подстакло да настави да пише, јер како каже, неке ствари морају да се сачувају од заборава и управо примери тих људи треба да нам дају смернице у животу и да нас науче да никада не треба да се одричемо правих вредности као што су љубав, хуманост, вера.
Невена је издала до сада 14 књига од чега је неколико чак преведено и на немачки језик: МИРИС ЗЕМЉЕ (српски и немачки), СТРАНАЦ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ (српски и немачки), ИЗГУБЉЕНИ У ВРТЛОГУ ЖИВОТА, УБИ МЕ БРАТЕ, И ЈА ИМАМ ПРАВО НА ЖИВОТ, КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД (3 дела књиге), ТРИ ЖИВОТА ЈЕДНЕ ЖЕНЕ, и друге.
Невена Џаја поред тога што је одлична књижевница, је и глумица, режисер и продуцент. Многа њена написана дела пренета су и на сцену а представе њеног театра приказиване су много пута пред публиком у Бечу. Театар “Оаза”, из Беча, чији је Невена директор, 2016 године добио је пехар популарности. Важно је споменути да је Невена велики хуманиста и добротвор. Била је много пута организатор разних хуманитарних активности и помагала нашем народу за време ратова увек када је могла, јер како каже никада неће заборавити земљу одакле је. Пуно тога везује је за Србију и неколико пута годишње долази у своје родно место Руму у Срему, а своју децу, иако су рођена у Аустрији, научила је и васпитала их тако да Србију воле на прави начин.
