[vc_row][vc_column][vc_cta h2=”НАУАКА И ТЕХНОЛОГИЈА” txt_align=”justify” shape=”square” add_button=”right” btn_title=”Прикључи се!” btn_style=”classic” btn_shape=”square” btn_size=”xs” btn_i_type=”entypo” btn_i_icon_entypo=”entypo-icon entypo-icon-user-add” btn_css_animation=”appear” css_animation=”appear” btn_link=”url:http%3A%2F%2Fslobodarski.rs%2Fpristupnica%2F||target:%20_blank|” btn_custom_onclick=”true” btn_add_icon=”true”]

НАРОДНИ СЛОБОДАРСКИ ПОКРЕТ види да ће 21. век бити век економије, знања и снажних продора у научно технолошком свету, који ће врло брзо имати директне економске, практичне и безбедносне последице. Србија не сме да изгуби прикључак у предстојећем бурном развоју, јер би се тиме осудила на стално заостајање. Наша визије је снажна, иновативна и ка новим технологијама усмерена наука, наука чији се резултати могу практично применити, не само у природно-технолошким већ и у свим друштвеним областима.

[/vc_cta][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_tta_tabs][vc_tta_section title=”Проблем” tab_id=”1485624743290-584400cf-dc5cfee6-d387″][vc_column_text css_animation=”left-to-right”]

Србија има најмањи проценат издвајања за науку од свих држава у Европи. Заостајање у улагању води у заостајање у освајању нових технологија, које се убрзано развијају и захваљујући којима се веома брзо стварају нове привредне гране и отварају нове могућности у свим секторима живота, привреде и безбедности. Тиме се Србија унапред осуђује на колонијални статус, маргинализацију и пад економије. Болоњски систем високог образовања знатно је оборио квалитет рада на факултетима и квалитет кадрова који с њих излазе. Србија губи елитно образовање, без кога нема иновативности. Плагијаторство, преписивање, нерад, недостатак иницијативе и друштвене одговорности постали су пожељан и прихватљив начин рада не само студената и будућих академских грађана, већ и професора и оних који би требали да представљају научну елиту. Наша држава је на дну европске лествице по броју пријављених патената. Научни рад је одвојен од привреде. Наше компаније врло мало улажу у примену нових технологија и метода рада. Привреда није у стању да прихвати и искористи ни постојећи научни потенцијал. Огроман научни, иновативни, технолошки и кадровски потенцијал дијаспоре није ни пописан а камоли укључен у развој Србије. Претпоставка је да је више од две трећине људског научног потенцијала ван граница Србије.

[/vc_column_text][/vc_tta_section][vc_tta_section title=”Циљ” tab_id=”1485624743430-f91c17e0-c95ffee6-d387″][vc_column_text css_animation=”left-to-right”]

Дефинисати науку и нове технологије као један од приорета развоја и опстанка Србије. Очувати елитно образовање и подићи ниво квалитета студирања. Сачувати у државном власништву највећа јавна предузећа, јер без њих ће пропасти читаве научне и високошколске гране које стварају кадрове за њихове потребе. Прилагођавати развој посебно техничких наука потребама привреде. Охрабрити привреднике да користе иновативна решења наших научника и да их за то адекватно награде. Подићи број патената. У највећој могућој мери укључити научнике из дијаспоре и стално подстицати везе између њих и научника из земље. Они треба да буду мост преко кога ће наша наука развијати међународне контакте и размену.

[/vc_column_text][/vc_tta_section][vc_tta_section title=”Мере” tab_id=”1485624806565-f53effa1-c0e2fee6-d387″][vc_column_text css_animation=”left-to-right”]

Повећати проценат издвајања за науку. Преко пореских олакшица подстаћи приватне компаније и задужбине да улажу у науку, технологију и научне паркове. Променити закон о високом образовању тако да се на вишим годинама студија иде на усмеравање ка специфичним областима, односно конкретним практичним знањима, док у нижим годинама студија стављати нагласак на базична знања. Сагледати све резултате примене „болоњског система“ у високом образовању и уколико су они незадовољавајући, суспендовати га или га значајно модификовати. Увести преостале јавне системе попут Телекома и ЕПС-а у процес изградње кадрова. Под стицати приватни сектор да укључује студенте у програме озбиљних стручних пракси и да на тај начин и себи припрема кадрове. Повећати улагања у сектор иновација и подстицати пре свега производне програме који у себе укључују иновације и употребе нових технологија. Улагати у патенте чија се реализација може вишеструко исплатити и направити фонд за развој патената по систему сувласништва. Интегрисати и увезати научну и привредну дијаспору са својим контактима и знањима из сектора нових технологија. Организовати семинаре на којима би они преносили своја знања домаћим колегама. Посебно подстаћи IT сектор, производњу софтвера и нове (нано и био) технологије. Изградити национални технолошки парк у Новом Саду, граду с највише програмера по глави становника у овом делу Европе.

[/vc_column_text][/vc_tta_section][/vc_tta_tabs][/vc_column][/vc_row]