Став и поглед, уливају ли поверење?

Начин и место са кога је Вучић упутио јавни позив на дијалог о позицији Србије у свесткој кризи говори о неискрености и неозбиљности. Наравно, потреба за што ширим договором постоји и у том смислу већ сам јавно позивао председника Србије да унутрашњи дијалог започне разговором са оним људима који га јавно и аргументовано критикују. 

Уместо тога, очигледно је да ћемо добити  позориште у којем ће на важним разговорима бити лутке којима ће текст и глас позајмљивати сам Вучић или евентуално неко од његових сарадника попут Николе Селаковића или Братсилава Гашића. Циљ те представе је да се на те политичке лутке пребаци део одговорности за све што ће се у наредном периоду дешавати. 
 
Међутим, због озбиљности читаве ситуације, сматрам да Вучићу треба пружити прилику  да јавно покаже да је озбиљан у намери да коначно уради нешто у интересу народас и државе. Стога пре потребног дијалога он мора да из свог најближег окружења и из врха власти одстрани криминалце и издајнике чиме ће доказати да је заиста суверен у доношењу одлука. Тек након тога се може сести и озбиљно разговарати о будућности Србије, а једна од тема свакако мора бити и неопходно повлачење самог Александра Вучића, за почетак у уставне оквире који дефинишу улогу председника Србије. 
 
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет