Једини мотив за прихватање нових избора у Београду је лична политичка корист коју од тога има Александар Вучић. Та корист се огледа у следећем:
1. Добио је пуни легетимитет за све изборе, а пре свега за свој други председнички мандат.
2. Саставиће нову власт у главном граду у којој неће бити иритантних ликова чиме ће омогућити бољу стартну позицију за поновљене изборе.
3. Бацио је опозицији кост за глодање у наредном периоду чиме фокус опозиционог деловања пребацује са животних питања на предизборне активности.
4. Добио је могућност да прети и са понављањем парламентарних избора са цензусом враћеним на 5% (за коалиције и већим) чиме ће ућуткати и добар део нових парламентарних група.
Међутим, без обзира на све ово увек постоји опција да се покваре планови и на томе треба радити. Заједничка опозициона платформа која би у фокусу имала животне теме могла би да буде оквир за синхронизовано деловање свих нас који заиста хоћемо да са власти отерамо овај мафијашки режим.
Као погодна личност за носиоца те опозиционе платформе за Београд наметнуо се Саво Манојловић који је својим акцијама већ успео да под исти кров доведе друштвене и политичке актере различитог идеолошког уверења. Довољно је само погледати ко је све био на протестима против Рио Тинта или ко је потписао народну иницијативу против ископавања литијума и већ ће сваком добронамерном бити јасно шта би коначно могла да буде победничка прича.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
