Испод медијског радара и пажње јавности прошла је вест како је Србија увела додатне санкције Белорусији и тиме стала у ред земаља које доследно прате ЕУ и америчку политику према тој држави. Да би се јавност припремила за наставак усаглашавања Вучићевих статвова са Бајденовом администрацијом покренута је и перфидна кампања против земног гаса који увозимо из Русије.
Све је почело отвореним лажима Александра Вучића о томе шта је са Путином договорио на састанку у Сочију. Наиме, на том састанку је само продужен рок важења актуелног уговора који датира из 2011. са анексом из 2013. Гаспром у потпуности поштује уговорене количине гаса и заиста нам даје више него повољну цену рачунату по нафтној формули. Проблем је тај што Србији зими требају додатне количине за које је Вучић слагао да су такође договорене, а са циљем да се прикаже значајнијим него што јесте, али и да омогући да се у јавности покрене прича о Русији која нас пљачка.
Дакле, на потпуно исти начин на који је свесно умањивана помоћ коју нам је ЕУ дала у периоду пика корона кризе како би се величало “челично пријатељство са Кином” сада се свесно урушава кредибилитет енергетског аранжмана са Русијом како би се омогућило да се изврши члан уговора који је потписан у Вашингтону, а који говори о потреби диверзификације енергетских извора. Управо на бази тог уговора Вучић планира да Србију задужи код америчких фондова за 10 милијарди долара како би се купиле њихове нуклеарне централе, али и друге енергетске технологије.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
