Поштовани Господине Баста,

Ви сте као бивши кик-боксер свакако врло позвани да објасните како се неко може нокаутирати ударцем ногом у главу. Сви смо били сведоци како сте то Ваше нагомилано знање и искуство јавно демонстрирали када сте заштитили Горана Весића од бројних „обожавалаца“ који су лично хтели да му честитају на написаној књизи о Београду. Међутим, сада када сте добили задатак да у име Александра Вучића навикавате српску јавност на тему нуклеарне енергије и да промовишете америчку технологију зашли сте у терен у којем Вам добар директ и аперкат не значе пуно.

Наиме, нуклеарна енергетика као и све друго на овом свету има своје добре и лоше стране, а оно што је кључно не постоји универзални кључ већ државе од случаја до случаја процењују да ли им је у интересу да се опредељују за овај вид енергије. Без ниподаштавaња Ваших вештина, али док сте Ви увежбавали ударац из окрета у противникову главу и развијали послове са трговином лековима ја сам што на факултету, што у науци што у пракси већ скоро две деценије у теми енергетике. Из тог разлога се осећам позваним да у пар аргумената одговорим на Ваше већ друго отворено писмо јавности, а у којем се бавите лобирањем за америчку технологију нуклеарних електрана:

  1. Изградња нуклеарних постројења је веома скупа и потребан је велики период да се та инвестиција отплати. Примера ради, Француска је европски лидер у производњи струје из нуклеарних електрана, а тренутна цена електричне енергије за домаћинства им је 0,18 евра за киловат час док је у Србији та цена 0,08. Дакле, изградњом нуклеарки цена струје би морала да нам оде драстично (више него дупло) како бисмо могли да је отплаћујемо. Оно што овде морам да нагласим је да поменута Француска има своју технологију и сопствено гориво које јефтино добија из бивших колонија па је и логично да су и они гласни заговорници нуклеарне енергије јер у том виде своју велику пословну прилику. Додуше, Вама Французи нису занимљиви јер је актуелни задатак промовисати америчке корпорације пошто оне финансирају утицајне лобисте који Вучићу треба да обезбеде проходност ка Бајденовој администрацији.Та врста проходности ка Емануелу Макрону је раније обезбеђена склапањем неповољних уговора са француским компанијама за третман отпада у Винчи као и за изградњу метроа у Београду,што би опевао Балашевић: „принцип је исти све су остало нијансе.“
  2. Изградњом нуклеарки се на дуг период (најмање педесет година) у потпуности технолошки и енергетски везујемо за онога од кога смо купили технологију. Пошто Ви лобирате за Америку, то би значило да некој њиховој мултинационалној корпорацији у руке дајемо судбину ове земље практично до краја овог века и то без било какве гаранције да та корпорација из неког разлога неће почети да нас уцењује рецимо 2040. године знајући да немамо никакву алтернативу.
  3. Изградња нуклеарки је по правилу уско повезана са војном индустријом и безбедносним сектором државе од које се технологија купује. Ваш предлог да од Американаца купимо нуклеарну електрану значио би да се у безбедносном смислу још више везујемо за њих, а што би у потпуности компромитовало идеју војне неутралности Србије.
  4. Драстично се смањује диверзификација снабдевања енергентима и повећава увозна зависност, а самим тим се нарушава енергетске базбедност земље јер се гориво за нуклеарне електране не купује на слободном тржишту већ од испоручиоца технологије.  Такође, сваки ремонт могу да врше само они које овласти америчка корпорација за коју Ви лобирате.
  5. У укупној цени коју нека држава плаћа нуклеарну енергију мора се урачунати и цена  третмана нуклеарног отпада, а што ће се такође пребацити на ионако танак новчаник грађана Србије.

Постоји још сијасет аргумента због којих се ја лично противим изградњи нуклеарних постројења у Србији па бих Вам тако дао предлог да замолите Александра Вучића да дозволи телевизијску емисију у којој бисмо Ви и ја пред грађанима Србије разменили мисли о овој стратешки битној теми. Позвао бих ја на дуел и самог Вучића који Вам је уверен сам и наложио да кренете у читаву ову нуклеарну кампању, али верујем да ће се он пре одлучити за (ауто)дебату са таблом за цртање или евентуално са експертима типа Јелене Карлеуше.  

Мирослав Паровић, председник  Народног слободарског  покрета и докторанд на Факултету техничких наука у Новом Саду

Напомена: Текст је објављен у дневном листу Данас