Данашња изјава председника Републике Србије, Александра Вучића о томе како Србија нема могућности да се меша у унутрашње питање Црне Горе, а у случају хапшења и држања у притвору Владике Јоаникија и масовних хапшења свештеника Српске православне цркве и грађана српске националности широм Црне Горе представља јасан доказ да се све то ради уз прећутну сагласност Србије. Наиме, према члану 13. Устава Републике Србије који каже да Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству, те да развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом јасно је да председник има и право и обавезу да повуче конкретне потезе у односу на дешавања у Црној Гори. Пре свега он лично је дужан да недвосмислено и јавно осуди политику коју води његов колега председник Црне Горе, Мило Ђукановић и да успостави у дипломатији дозвољену меру реципроцитета.
На овај начин нечињењем Вучић јасно постаје саучесник Мила Ђукановића у процесу насилне асимилације Срба и разарању Српске православне цркве у Црној Гори.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
