Mи Срби смо народ који буквално у свом генетском коду имамо запис о томе шта је то избеглиштво и генерaлно сеобе су нам судбина и мислим да нема српске породице која није у неком моменту била у збегу пред најездама свакојаких хорди освајача и пљачкаша. Србија у овом моменту на својој територији има више од пола милиона људи који су избегли током ратова деведесетих и сви се јако добро сећамо тешке судбине тих људи и свих проблема са којима су се сусретали током тих првих година када су дошли у Србију. Сећамо се и тога да нико из тадашње међународне заједнице није ни прстом мрднуо да тим људима помогне, а чак су неки говорили да су српске избеглице добиле оно што су тражиле!?
Данас се пак питање избеглица и миграната подигло на глобални ниво и ти несрећни људи су постали батина у рукама великих сила у њиховим геополитичким играма. Посебно велики проблем је тај што су мигранти покренути са подручја исламског света и што су дириговано послати ка Европи која је цивилизацијски и културолошко потпуно неспремна за пријем толиког броја муслимана без обзира на све приче о мултикултурализму и толеранцији. Из тог разлога већ чујемо јасне поруке из држава чланица Европске уније о томе да они неће дозволити да нови талас миграната уђе у ЕУ, већ ће како је то најавио канцелар Аустрије, Себастијан Курц сви ти људи који се тренутно крећу од Сирије ка Европи биће заустављени на територији Западног Балкана. У преводу, план ЕУ и са њима увезаним структурама либералне- сорошевске Америке је да Србија и Босна и Херцеговина буду кампови за пријем миграната.
Режим Александра Вучића је већ дуже време кроз једну перфидну медијску кампању анестезирао српску јавност и припремао је на овакав сценарио. Паралелно са том анестезирајућом кампањом Србија је потписивала све споразуме који су дефинисали нова политичка тумачења права миграната. Међутим оно што је у свему најгоре је то што је од 2015. када је кренуо први озбиљан мигрански талас и када је отворена тзв. Балканска рута у Србији направљен прави бизнис од тога да се мигранти илегално пребацују у Мађарску, Хрватску и Румунију. У том језивом нелагалном бизнису се окрећу десетине и десетине милиона евра, а у њега су укључени многи људи из безбедносног апарата наше државе као и многи људи блиски власти. На руку овим криминалцима све време иде и то што српске границе више не чува војска већ врло слабо опремљене и корупцији склоне полицијске патроле, па тако имамо ситуацију да читав појас од десетина километара границе чува једна патрола која на располагању има једно теренско возило.
Шта учинити?! Пре свега јасно је да Србија безбедносно и економски не би могла да преживи пријем више стотина хиљада миграната. Из тог разлога први корак свакако мора бити моментално стављање под јаку контролу свих улаза у Србију. Тај посао поново мора да се да Војсци Србије која мора коначно добити и адекватну опрему и плате како би војници могли да несметано обављају овај деликатан и одговоран посао. На овај начин ми као држава послали бисмо поруку свету да не желимо да будемо избеглички камп, а уједно би и ти људи који у збеговима долазе били унапред упозорени чиме бисмо као нација са себе скинули сваку одговорност јер не видим нити један разлог да Курди, Сиријци, Афганистанци, Ирачани и Пакистанци не остану у Турској или некој другој муслиманској држави које су и безбедносно, па и економски мање угрожене пријемом миграната. У коначном, Срби када су протерани из Хрватске нису отишли у стотинама хиљада у Немачку, него су дошли у Србију. Чак и у периоду велике сеобе, Патријарх Чарнојевић је прво направио писани договор са Аустријом уз обостране гаранције и заједнички интерес и савезништво, што значи да смо ми Срби знали и за збегове али и за ред.
На крају, све ово нема шансе да се изведе уколико се о српским безбедносним структурама и даље буду старали дилетанти попут Стефановића, Вулина, Гашића и њима сличних. Из тог разлога су и ови избори прилика да грађани своје поверење дају људима као што су генерал Момир Стојановић који је наш највећи стручњак за безбедност и први шеф обавештајне службе који је на тлу Европе раскринкао и неутралисао радикални исламистички покрет. Људи попут генерала Стојановића морају да добију од грађана мандат да направе безбедносни систем тако да гарантује сигурност свакоме грађанину како не бисмо морали да о сигурности бринемо свако за себе.
Мирослав Паровић, опозициона коалиција Народни блок
