Република Србија је из дана у дан све мање суверена држава способна да се брине о својим држављанима и сународницима ван граница наше земље. Ово нам је још једном потврђено када је у сред Београда у једном од најелитнијих хотела из снајпера пуцано на Миодрага Даку Давидовића, једног од лидера Срба из Црне Горе. Хитац професионалног убице очигледно је имао за циљ да властима у Београду поручи како обећање српских безбедносних структура да ће бринути о безбедности господина Давидовића не вреди ничему и да је утицај црногорских мафијашких и безбедносних структура у Србији такав да буквaлно могу да раде шта хоће. Оно што још додатно забрињава у читавом случају је то што је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије у тренутку пуцњаве био у друштву Миодрага Давидовића те је на тај начин у јеку најаве отимања српских светиња у Црној Гори послата порука да ни животи српских верских поглавара нису заштићени. Свему овоме треба додати и то да су српски политички прваци Андрија Мандић и Милан Кнежевић у намештеном судском процесу за тзв. „државни удар“ осуђени на по пет година затвора, што значи да су буквално сви лидери нашег народа у Црној Гори под тешким мерама репресије, а што је случај незабележен у савременом цивилизованом свету.
Да ли неко може да замисли ситуацију да у Србији лидер војвођанских Мађара, Иштван Пастор буде оптужен и осуђен на затвор због оптужби за антиуставно деловање и да то прође без реакције званичне Мађарске? Да ли можемо да замислимо ситуацију у којој неко пуца на једног од највећих бизнисмена у Суботици, Лајоша Чакања и да то прође без озбиљног политичког потреса? Па сетимо се да је државни врх морао јавно да се оглашава и демантује трачеве који су се појавили о наводном рекетирању тог суботичког бизнисмена, а да му је неко из снајпера пуцао у шаку као што се то десило Миодрагу Даки Давидовићу верујем да би имали муњевиту реакцију свих државних органа и да би било урађено све да се којим случајем Виктор Орбан не увреди и не помисли да неко угрожава Мађаре у Србији. А знате зашто је то тако? Зато што је Мађарска суверена држава која брине о својим људима, за разлику од овог провизоријума у који претварају Србију само зато што државни врх или неће или не сме да се обрачуна са људима као што су Владимир Беба Поповић и Мохамед Дахлан који ведре и облаче нашим безбедносним системом, а у корист између осталог и режима Мила Ђукановића који је био дугогодишња мецена за ову двојицу људи.
Нема среће за нас уколико не будемо успели да вратимо полуге моћи и утицаја у сектору безбедности државе. То је једно од најкрупнијих политичких питања данас и уједно и област у којој је режим Александра Вучића убедљиво најтањи и најслабији што због лоших кадрова које су у тај сектор делегирали, што због очигледних хипотека коју власт има у односу на Мила Ђукановића. Они упућени знају да је још покојни премијер Зоран Ђинђић знао да мора да се реши Владимира Бебе Поповића како би кренуо да заокружује нови систем безбедносног апарата у Србији. Знали су то и многи лидери бившег ДОС-а када су у току полицијске акције „Сабља“ најурили тог човека из Владе Србије. Знали су то и Војислав Коштуница и Борис Тадић па ни за време њиховог вакта Беба није имао приступ полугама моћи у Србији. Данас пак Поповића виђамо у друштву носилаца највиших државних функција, а њему блиски људи попут Јелене Триван заузимају врло значајне функције у номенклатури власти. Такође, многи причају да управо Владимир Беба Поповић има доминантан утицај на две телевизије са националном фреквенцијом и на један дневни лист. Ако то све узмемо онда не сме да чуди што је јавност у Србији анастезирана у погледу девашавања у Црној Гори јер сви српски лидери који су као што рекох што осуђени, што физички нападнути су већ дуже времена били на нишану парабезбедносних и парамедијских система којима је у Црној Гори упрaвљао Владимир Беба Поповић.
И да се разумемо, наравно да је крајњи циљ пуцња на Миодрага Даку Давидивића дестабилизација унутрашњих прилика у Србији и то у моменту у којем је подигнута атмосфера медијске и политичке криминализације мање више целокупне српске политичке сцене. Ово време личи управо на период када је политика афера доминирала политичком сценом Србије, а када је шеф Бироа за комуникацију Владе Србије био Владимир Беба Поповић. Ја не верујем у случајности!
Мирослав Паровић, један од лидера опозиционе коалиције Народни блок
