Овогодишње заседање Генералне скупштине Уједињених нација било је по много чему историјско, а свакако најважније је то да је и званично објављен рат између глобалистичког и суверенистичког погледа на будућност света.
Грета Тунберг је дечије лице глобалистичког „коначног обрачуна“ у којем ће агресивно бити наметан проблем глобалног загревања и очувања животне средине, а са крајњим циљем да се од тих тзв. „зелених тема“ направи глобално питање и да се потом суспендују државе које ће бити проглашене као неспособне да се са тим проблемима изборе. У најкраћем, врло брзо ће се широм света појављивати фанатизовани људи који ће заговарати зелену утопију, налик на некадашњу комунистичку утопију. Наравно, највећи део тема које ће ти зелени фанатици покретати биће исправно, опет као што су и комунисти у свом времену покретали добре теме, међутим све оно што стоји иза те приче је дубоко погрешно и усмерено ка томе да се направи светски поредак у којем мали број људи полаже права на свакој стопи планете, а непријатељима човечанства које треба искоренити биће проглашени сви они који емитују штетне гасове, с тим да ће нека Грета одређивати ко су ти које треба уклонити како би „планета Земља живела“.
У историјским уџбеницима можемо прочитати да су комунисти својевремено пикирали Русију да у њој прво направе преврат како би користећи људске и природне ресурсе те земље потом могли да изврше светску револуцију. Данас, стотину година касније зелени пикирају Америку која свакако има највећи потенцијал, а можда и нјавећи интерес да финасира ту нову „зелену интернационалу“. Актуелни председник САД, Доналд Трамп се показао као сметња тим плановима и због тога не треба да чуди то што је сваки наступ Грете Тунберг усмерен управо противу њега. Такође, не треба да чуди ни то што је у свом говору у УН, Трамп изнео врло јасан став о томе да се државе и нације морају вратити себи, а потом да на тим основама, полазећи од логике сопственог националног интереса треба успоставити сарадњу са другима.
Крајње нетипично, разменом аргумената Грете Тунберг, шеснаестогодишње девојчице из Шведске и Доналда Трампа, председника Сједињених Америчких Држава почела је једна велика светска битка. Иако можда без крви ова битка ће заиста бити борба на живот и смрт, а оно што је најважније ова светска игра ће поново у политичку арену вратити обичне људе који су већ одавно избачени из сваке политичке калкулације. Зелена интернационала ће мобилисти и фанатизовати своје присталице тако што ће им давати легитимитет и логистику да максимално проблематизују сваку депонију, сваку напуштену животињу, сваку индустријску производњу, сваку изградњу неког великог енергетског постројења и генерално све оно на шта људи инстиктивно реагују. Зеленима ће бити вееома лако да регрутују тзв. „корисне будале“ који ће уверени да раде велику и свету ствар у суштини постати јефтино оружје у рукама глобалистичких елита и њихових себичних интереса.
Где је позиција Србије у тој глобалној игри?! Пре свега Србија је један од симбола модерне борбе за очување националног и државног суверенитета. Свако од нас у Срба има много више права од Грете да поручи како нам је уништеено детињство тиме што нас је НАТО бомбардовао осиромашеним уранијумом и то само зато што смо бранили право да своју државу и свој народ бранимо од терориста. Друго, чак и у погледу тих тзв. „зелених тема“ ми у Србији смо се показали као родоначелници једног здравијег приступа. Народ на Старој планини је бранио и одбранио своје реке јер је бранио право на сопствени опстанак, а није никада ни чуо нити видео обраћања Грете Тунберг. У Ракити и Топлом Долу је одбрањена логика по којој се животни простор треба чувати зарад интереса заједнице људи који на том парчету земље живи, а што је управо кључна идеја водиља суверенистичке идеологије. Народ који има Косово ка симбол борбе за национални и државни идентитет и суверенитет, а Стару планину као симбол борбе за очување животне средине, треба себе да позиционира као доказ да је могуће бити свој и у гротлу светских превирања.
Mирослав Паровић, Народни слободарски покрет
