Недавно је познати руски часопис „Њефткапитал“, који се бави темама глобалног бизниса, и геополитичко-енергетским питањима, поставио неколико питања докторанту Немањи Вукчевићу, у склопу шире анализе „Турског тока“, коју у целости можете погледати на линку https://oilcapital.ru/article/general/17-04-2019/balkanskiy-drug-rossiyskoy-truby, а овде у преводу део одговора који се тичу Србије:

  1. У којој је мери присуство руских нафтних и гасних компанија у Србији и изградња дела Турског тока на њеној територији, постало тема лидерима протеста против председника Александра Вучића? Да ли у Србији постоје политичке снаге које се отворено противе овом пројекту?

Да, у Србији делују политичке струје које отворено наступају против тог пројекта, међу њима су најрадикалнији заговорници прекида свих досадашњих енергетских споразума Русије и Србије, они који би сигурно и  зауставили неке будуће такве споразуме, то су две политичке партије ЛДП (Либерално-демократска партија, Чедомир Јовановић) и ЛСВ (Лига социјалдемократа Војводине, Ненад Чанак). Овде је врло важно и веома занимљиво истаћи да ниједна од тих паритја не учествује у актуалним протестима у Србији. Што се тиче политичких учесника протеста, који су обједињени у СЗС-у (Савез за Србију), они не наглашавају свој став према овој теми, не односе се ни негативно, ни позитивно, што је разумљиво јер у себи садрже и политичке партије које би се могле назвати проруским. Могао бих да тврдим да је Енергетски споразум Русије и Србије, можда највећа, а неки би рекли и једина тачка друштвене консолидације у Србији, јер су за њега директно гласали и Александар Вучић, Ивица Дачић, као перјанице власти, али и Драган Ђилас, Вук Јеремић као перјанице опозиције.

  1. Који сценарији за решавање косовског проблема у средњем и дугом року могу бити оптимални или, напротив, неповољни за руске нафтне и гасне интересе? Да ли уопште постоји директна веза између ових тема?

Најкраће и прецизно речено, да. Има директне везе међу тим темама, и изузетно је значајно да се схвати природа те везе и последице уколико се та веза раскине. Она је у следећем. Ако се питање Косова реши мимо Резолуције 1244 и Устава Србије, то би за директну последицу имало слом политичко-националне одбране и суверенитета Србије, која би у тим новим условима лако склизнула у НАТО, чиме  не само да би изгубила своју позицију војне неутралности, него би готово у једном дану били поништени сви споразуми са Русијом, нарочито они који се тичу енергетике, јер од тог момента само смо објекат ширег геополитичког наступа силе, и у том смислу део безбедносне перспективе НАТО-а, и никакве друге перспективе.

  1. Да ли је тема високе цене нафтних деривата у Србији део политичког дискурса владе и опозиције (као што је случај у Русији)? Које су, у овом случају, могућности за преговоре са руском страном?

Део прозападног невладиног сектора који је врло ситуиран и брижљиво негован, редовно и јако стимулисан, али и онај део политичке сцене који сам већ споменуо, оличен у ЛСВ и ЛДП, користи питање цене нафте и гаса као аргумент против руског утицаја, и клин у односима Русије и Србије. Ја морам да изазим своју велику бојазан да, уколико би се питање Косова решило мимо Резолуције 1244 и Устава Србије, управо све ове наведене политичке линије би се умножиле и ојачале. Русија би била представљена исклучиво као експлоататор, и то до те мере, да се може рећи експлоататор целокупног српског становништва јер сваког појединца тог становништва директно погађа цена нафте и гаса, што би свакако било  доживљено као угрожавање националног достојанства, па и суверенитета земље. У оваквој поставци преговарачка позиција Русије логично би то морала имати у свом арсеналу, а како ће тај арсенал користити питање је претпоставке, а пошто сам већ раније изразио бојазан, допустите ми да се сада послужим категоријом која није део политичког дискурса, и ипак изразим наду  да је та претпоставка целовито добра за Србију.

Немања Вукчевић, докторанд

Члан политичког савета Народног слободарског покрета