(говор Мирослава Паровића на „Берлинској конференцији о вредностима“)

Пад Берлинског зида пре тридесет година није донео очекивану слободу и независност Европи. Напротив, само је убрзао све негативне процесе губитка суверенитета европских народа и држава.

Главни разлог ја видим у томе што још увек није пао западни зид, а о чему пише велики француски интелектуалац Ерве Живен. Тај метафизички западни зид је у ствари англо-саксонски утицај тј. атлантистички концепт Европе. То је жеља да се у Европи направи мелтингпот и да се добију Сједињене европске државе.

Од пада Берлинског зида до данас готово све државе у Европи су свој политички суверенитет препустиле ЕУ,а војни суверенитет НАТО-у. Од ИТ револуције постоји још додатна зависност од САД јер не треба заборавити да су доминатни механизми контроле интернета у тој земљи. Са развојем интернета мења се и култура живљења, а на шта опет доминатни утицај има САД. Од те 1989. године попут вируса Европом се шири и повећава само број ресторана Мек Доналдс-а и број џамија, прво као симбол глобализма друго као симбол потирања традиција хришћанске Европе.

Ми Срби смо се први нашли на удару како радикалног исламистичког тероризма, тако и хегемонистичких настојања нацистичке неолибералне идеологије. Подсетићу вас да пре рата у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији у Европи није било радикалних исламистичких терориста. Тада су им кроз погрешну политику „подршке добрим муслиманима“ отворена врата Европе кроз која су они ушли и сада радикалне исламисте имате свугде. Такође, НАТО је три пута војно напао мој народ, последњи пут и најбруталније је било пре двадесет година. Тим ратовима, а опет уз подршку тадашње ЕУ, Американцима је омогућено да војно остану у Европи, чак и да направе нове војне базе иако за тиме после завршетка хладног рата није било нити једног разлога.

На срећу ми Срби смо успели да останемо на ногама, а Србија је данас ван ЕУ и НАТО и за једну малу државу води доста суверену политику. О томе најбоље говори то што не морамо да пратимо ЕУ у њиховој политици према Русији, Венецуели, Кин или што за геополитичке интeрeсе САД не морамо да ратујемо по свету. Рекао бих да смо ми Срби данас живи симбол борбе за суверенитет и независност и доказ да је могуће изборити се за те основне вредности европске цивилизације.

Наравно, широм Европе има још пуно позитивних симбола успешне борбе за праве европске вредности. Данас су Мађарска, Италија и Пољска такође добри примери. У тим државама се показује да су традиционалистичке и конзервативне политике сасвим добра основа за срећна и успешна друштва чиме се руши претпоставка о неолибералној супериорности.

Пољски модел породичне и пронаталитетне политике, мађарски економски патриотизам, српска борба против НАТО пакта и радикалног исламизма, шпанска борба против сепаратизма, немачки модел привреде и индустрије, руска војна доктртина, естонски модел образовног система и тд. Нама као политичким организацијама треба одрживо заједништво и стога мислим да овакви вредносни сиболи из различитих области могу бити та иницијална  заједничка политика. Верујем да сви ви из праксе знате колико је лакше промовисати странку када можете да се позовете на неке неспорне симболе добре политике. Ми то све имамо само никако да их синтетизујемо у једну зајeдничку политику и униформну идеологију која ће ускоро сигурно победити.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет