Народни слободарски покрет изјаву министра образовања Младена Шарчевића о одузимању деце родитељима који одбију да неком од вакцина вакцинишу своје дете сматра непримереном и тоталитарном.  Претња таквим драстичним мерама не само да је у колизији са Уставом  Србије, већ је и процесно неизводиво, јер тајност службених података гарантована је законом према којем нико, па ни министар, не може добити никакву другу потврду из здравственог картона грађанина осим податка да ли је особа здрава или не, а здраво дете може бити како оно вакцинисано, тако и невакцинисано.

Светска искуства и полемике у самој медицинској струци која је на глобалном нивоу већ деценијама оптерећена бројним скандалима везаних за злоупотребе у области производње и примене вакцина и лекова, бројни судски процеси и пресуде претежно у САД, и земљама западне Европе, те промена власти у Италији која се догодила управо на теми присилне вакцинације, као и потпуно одсуство одговорног стручног тела у Србији које ће се објективно бавити контролом лекова и вакцина, говоре нам да постоји објективни разлози за опрезност српских мајки и очева.

Према члану 24 Устава Србије људски живот је неприкосновен. Сам произвођач вакцине MMR (Priorix) навео да су могуће алергијске реакције које могу да угрозе живот.

Устав Србије, даље, чланом 25 гарантује како психички и физички интегритет сваког појединца. Мултипла склероза, неуропатија (проблеми приликом покретања руку и ногу), енцефалитис (запаљење мозга), енцефалопатија (дегенеративно оштећење мозга), менингитис (упала мембране која се налази око мозга), Guillain-Barre-ов синдром и друго нежељена су дејстава такође према слову произвођача су вакцине против хепатитиса Б (ALIMS).

У последњих 30 година амерички федерални суд исплатио је око 4 милијарде долара за одштету од нежељених дејстава вакцина.  Суд у Италији утврдио је узрочно последичну веза између вакцина датих малолетном детету и тешког психомоторног поремећаја до кога је дошло.

Апелациони суд у Београду пресудом Гж бр 3067/16 од 08.09.2016. године усвојио је тужбени захтев те је тужиоцу досуђена материјална накнада због потпуне неспособности за рад и на име трошкова лечења од болести који је директна последица полио вакцине коју је примио као беба, а што је утврдила комисија вештака медицинске струке.

“Интереси и добробит појединца имају предност над самим интересом науке или друштва”, члан 2 је Универзалне декларације о људским правима и биоетици, што се коси са принципом колективног имунитета који се најчешће наводи као аргумент за увођење обавезне вакцинације.

Да резимирамо. Много је недифинисаних одговорности. Превише је контрадикторности и недоречености. Превише је аргумената који изазивају сумњу да би се ова тема на српској породици ломила преко колена, претњама које само повећавају неповерење већ дубоко пољуљано у институције државе.

Према члану 49 Закона о лековима у Србији је састав вакцина и студије на основу којих су одобрене СЛУЖБЕНА ТАЈНА.

НИКО пред законом НЕ гарантује дугорочну учинковитост и сигурност вакцина. НИКО пред законом НЕ одговара за нежељена дејства вакцина.  То су званични подаци института “Др Милан Јовановић Батут”.

Ми Слободари као политичка партија не можемо да се мешамо у стручне расправе. Међутим сматрамо да је задатак политике да у држави створи предуслове да наука као један од темеља развоја једног друштва и државе мора оправдати њену дефиницију система сређених и систематизованих знања који је непрестано подложан самопреиспитивању.

И зато као партија која промовише дух слободарства залажемо се: да Србија кроз своје институције омогући праведан дијалог супротстављених ставова струке, да се покрене јавна расправа на тему слободе избора, насупрот идеји присилне вакцинације, и да се у том смислу охрабре сви могући учесници из струке, без “ријалитизације” ове озбиљне теме и свођења исте на обесмишљавање кроз жуту штампу, да формира независно стручно тело под контролом и одговорношћу државе које ће прибављати, обрађивати информације и контролисати квалитет лекова и вакцина, и најзад да држава гарантује оно на шта обавезује своје грађане, и да само оно што гарантује може од својих грађана да захтева.

Само уласком у суштину проблема, и конкретним мерама, можемо доћи до друштвеног договора и на ову сложену тему. Све друго представља коришћење теме вакцина за скретање са других битних тема за народ и државу, уз истовремено њено обесмишљавање, које као за резултат може дати само повећање конфузије и страха.

Информативна служба Народног слободарског покрета