У среду 27. марта на  на састанку делегације Парламентарне комисије за стабилизацију и асоцијацију Европска унија – Србија говорио је и посланик Жак Коломбије (Jacques COLOMBIER) који припада групацији Европа нација и слобода. Имајући у виду да је овај посланик у потпуности заступао српски интерес везано за питање Косова и Метохије прилично смо остали у чуду када смо схватили да из делегације Србије нико медијима није сугерисао да у Европском парламенту имамо истинске пријатеље и да ти истински пријатељи желе да помогну.

У жељи да српска јавност колико толико буде информисана говор Жака Коломбијеа преносимо у целости.

 

ДИЈАЛОГ ПРИШТИНЕ И БЕОГРАДА

Желео бих да размотрим питање дијалога између Приштине и Београда са једне тачке гледишта која се разликује од општег мишљења.

Сматрам да је подређивање процеса приступања Србије Европској унији које подразумева да иста реши спорове са ентитетом Косово велика грешка и то из више разлога.

Најпре ваља подсетити на то да Косово као државу није признало 5 земаља чланица Европске уније: Кипар, Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка.

Онда се питам, како се може захтевати да се приступање Србије Европској унији подреди дијалогу са једним ентитетом који до данашњег дана нису признале чак ни све њене чланице.

Уколико признавање Косова као државе представља озбиљан проблем једном знатном делу чланица Уније, то питање прво би требало да се реши унутар ње и да тек тада постане неопходан услов за приступање Србије Европској унији, а не обрнуто.

Треба подсетити и на то да је Покрајина Косово и Метохија саставни део Србије, а и више од тога, јер она је њена колевка и средиште стварања српског православног наслеђа.

Ta псеудо-република се заправо појавила тек након војне интервенције НАТО-а, која јe однела хиљаде жртава, мушкараца, жена и деце.

Под управом је бивших вођа ОВК, која је у то време убрајана међу терористичке организације, а данас увиђамо апартхејд над 120.000 Срба који тамо живе.

Извештај Стејт департмента наводи нападе, разне препреке, наводим, институционалну дискриминацију у погледу запошљавања као што су услуге социјалне заштите, а чак и застрашивања која имају за циљ да им се забрани да исповедају своју хришћанску веру.

У сваком случају, усред оваквог стања ствари, Европска унија тражи да се отвори дијалог између Приштине и Београда, а предуслов за дијалог је воља обе стране које су, уз обострану лојалност и поштовање, у потрази за решењима у којима би обе биле победнице, за једном истинском обостраном разменом од које би сви имали користи. Међутим, то очигледно није случај.

Подсећам да је у скорије време напетост између Београда и Приштине порасла, нарушавајући тако изгледе за један конструктиван дијалог, и то, када је 6. новембра прошле године Kосовска влада увела таксе од 10% на робу која потиче из Србије и Босне и Херцеговине, као и када су 21. новембра ове таксе увећане до 100%.

Очито, Kосовска влада је одбијала да чује када су чланице Mеђународне заједнице тражиле да укине трговинске мере које је предузела, а нарочито када је 21. новембра, висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, госпођа Могерини, изјавила да увођење царинских такси представља очиту повреду Централноевропског споразума о слободној трговини као и духа Споразума о стабилизацији и придруживању који је закључен између Европске уније и Косова.

Надаље, у условима растуће напетости, Скупштина Косова је усвојила 14. децембра Закон о Безбедносним снагама Косова као и Закон о Министарству одбране. Овим новим законима, које је председник Косова прогласио 28. децембра, предвиђа се трансформација Безбедносних снага Косова у војску. Та војска се са правом сматра претњом за Србе са Косова, Републику Србију, али и за стабилност целокупног региона.

Све то показује немоћ Европске уније при посредовању као и одбијање представника Косова за било какво здраворазумско решење, које би нужно укључивало заштиту права Срба са Косова.

Закључио бих само речима специјалног представника генералног секретара и шефа Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК), господина Захира Танина. “Одсуство јединственог става Приштине о условима који погодују наставку дијалога са Београдом, достигло је последњих дана критичну тачку, што повећава забринутост у погледу даље одрживости садашње коалиционе владе на Косову.

Ова пресуда ми се чини коначном: одлука да поврати интегритет своје територије и суверенитет као нација припада једино Србији, а не Европској унији.

Информативна служба Народног слободарског покрета