Народни слободарски покрет подржава иницијативу за Јавни регистар педофила у Србији и стаје раме уз раме у борби против овог зла уз члана руководства Слободара, Слободана Јовановића, који ју је покренуо.
У јеку борбе државе против свих врста насиља и криминала, на дневни ред у Скупштини ће доћи и предлог Закона о увођењу доживотне робије за силоватеље и убице деце.
Иницијатива коју је Игор Јурић, отац трагично настрадале Тијане Јурић покренуо и том приликом скупио 160.000 потписа грађана, коначно је стигла пред посланике.
Након што овај Закон, надајмо се, буде усвојен, остаће отворено питање шта са оним силоватељима, педофилима и манијацима који не буду осуђени на доживотну робију?
Како их спречити да по изласку иза затвора не понове кривично дело?
И можда, још битније, постоји ли начин да се превентивно делује на све оне који имају наум да тако нешто почине.
Држава Србија од 8. априла 2013. године има у употреби антипедофилски Закон (тзв „Маријин закон) који је поред осталих превентивних мера предвидео и постојање регистра педофила. Мањкавост је што тај регистар још увек није јаван. Образложење државе тада је било, да би јавним оглашавањем педофила и силоватеља била повређена њихова људска права, са чиме би се можда и могли сложити, да иста та држава није направила јавни регистар дужника, о чему више можете прочитати ОВДЕ.
Поставља се логично питање : Зашто држава „штити“ педофиле, док сиротињу јавно жигоше?
Стиду и сраму због неплаћених рачуна и казни су изложени обични људи, док су сексуални предатори и олош најгоре врсте заштићени, јер имају права на људска права.
Порука коју нам држава шаље је да ћемо бити јавно проказани уколико останемо дужни, а истовремено педофили ће растерећени стигме и жига срама, након одслужене казне комотно шетати, без бојазни да их неко препозна. Јер, опет, људска права им то гарантују.
Слободан Јовановић, Народни слободарски покрет
