Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности је недавно гостујући на једној телевизији изјавио како је Србији потребно помирење, те како је САНУ спремна да буде посредник у отварању новог унутрашњег дијалога око Косова и Метохије. Искрен да будем заиста ме је обрадовала ова идеја јер и сам где год имам прилику да проговорим у јавности истичем како је Србији неопходан унутрашњи договор и како је свако даље и дубље копање политичких ровова равно националној издаји. Такође, морам рећи и то да је Српска академија наука и уметности можда и последња преостала институција у којој би могло да се организује то потребно национално мирење и усаглашавање ставова око кључних државних  тема. Таман би тај процес могао да буде својеврсни наставак приче око Меморандума јер истини за вољу док се симболички не заврши тај документ и та прича о положају Срба тешко да ће и САНУ, али и Србија моћи да крену даље.

Међутим, у читавој причи око отварања новог унутрашњег дијалога под окриљем САНУ има и и оно али, а један мој пријатељ ми је дао савет како политичке поруке имају смисла и треба их читати само од али па надаље јер све пре тога је стилско попуњавање простора. Елем, у истом гостовању академик Костић је рекао и то да он сматра како су закључци претходног унутрашњег дијалога око Космета нереални јер су се учесници тих округлих столова утркивали у патриотским паролама. Из тог разлога,  према његовом мишљењу та нова рунда унутрашњег дијалога мора бити ван очију јавности како би учесници могли да дају своје реално становиште око коначног статуса Косова и Метохије.

Подсећања ради, иако нико није јавно изашао и саопштио шта су коначни закључци низа састанака одржаних на иницијативу Председника Србије, али оно што се дало чути од самих представника власти је то да је преко деведесет процената учесника унутрашњег дијалога рекло да су Устав Србије и Резолуција 1244 једини оквири у којима се као народ и држава морамо кретати везано за питање коначног статуса Косова и Метохије. Дакле, према мишљењу Председника Српске академије наука и уметности поштовање Устава Србије и Резолуције 1244 су ништа друго него патриотске пароле које сада тихо и испод жита треба неутралисати и заменити их новим политички коректним мантрама о прихватању реалности.

Лично сматрам и немам проблем да то јавно изговорим како су поруке о томе како треба прихватати реалност по сваку цену по народ и државу много опасније и штетније од свих па макар и испразних патриотских флоскула. Уопште ми није јасно како Председник Српске академије наука и уметности баш нимало не цени рад највећег српског филозофа Петра II Петровића Његоша, који је у свом епохалном делу „Горски вијенац“ дао српску формулу слободе кроз стихове: „Треба служит чести и имену! Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може.“ Па да парафразирам велике Његошеве мисли, хајде да се сви ми заједно боримо да сачувамо српско име и личну част тиме што ћемо истрајати у непристајању да било ко од нас буде тај који ће ставити потпис на признање независности Космета.

Уважени Академиче Костићу, непристајање је једино што у потпуности зависи од нас као људи, а то је уједно и моћно оружје којим данас можемо и морамо одбранити национални идентитет. Стога Вас молим да коначно схватите да мисија Српске академије наука и уметности није у томе да помаже непријатељима Србије у процесу рушења српског мита и на њему постављене цивилизације, већ сасвим супротно, улога најученијих Срба је да буду предводници у одбрани националног бића.

СЛОБОДА ЈЕ ИЗБОР!

Мирослав Паровић,  Народни слободарски  покрет

Објављено у Недељнику Афера 07.11.2018.