Пре неких годину дана, негде на почетку приче о унутрашњем дијалогу око Косова и Метохије, у јавност сам изашао са ставом како ми Срби морамо деловати и силама бестелесним, на начин на који је то својевремено мудри Стојан Новаковић говорио, али и у пракси спроводио. Дакле, деловањем кроз културу и супкултуру или оно што се модерно зове коришћењем меке моћи.

Не бих да ширим дефетизам што све присталице брзог решавања косовског проблема раде, али имам потребу да укажем како су косовски Албанци далеко одмакли и како много боље од нас разумеју време у коме живимо. Да је тако говори и чињеница да ће планетарно позната млада музичка звезда, Ера Истрефи ове године певати у Москви на отварању Свтеског првенства у фудбалу, чиме ће на манифестацији коју ће гледати милиони људи широм планете имати прилику да изрекламира и оно чега се не стиди и што јавно пропагира, а то је Република Косово. Дуа Липа је такође планетарно позната певачица која има милионе фанова и пратилаца на друштвеним мрежама, а на којима опет без икаквог проблема и рекао бих са доста патриотског заноса рекламира Републику Косово. Церемонију десетогодишњице од једностраног проглашења косовске независности увеличала је својим наступом Рита Ора, која је уједно и најпознатија музичка звезда која порекло вуче са територије наше јужне покрајине.

Ове три младе жене засигурно нису случајност јер у свету шоу-бизниса одавно нема случајности. Њихове каријере и пробој на светској музичкој сцени је неко морао да плати, а оне заузврат том некоме враћају рекламирањем Косова које гледано кроз призму Рите Оре, Дуе Липе и Ере Истрефи никако не делује као територија на којој царује криминал и тероризам. 

Са друге стране, ми као народ немамо нити једну планетарно познату личност у шоу-бизнису или у поп-култури, а сви наши капацитети у тој сфери су окренути према региону или према нашој дијаспори што је дакле максимално двадесет милиона корисника. У том погледу наш шоу-бизнис понајвише личи на нашу политику која шта год да ради размишља само о рејтингу на домаћем терену, па тако уместо да попут Албанаца са Косова радимо да нас што већи део света разуме, наш државни врх води спољну политику тако да је разуме просечан гласач у Србији, не марећи пуно како те поруке разумеју у светским центрима моћи.

Еру Истрефи ће на отварању мундијала гледати и разумети сви, баш као што и позицију косовских Албанаца разумеју сви, чак и они који не подржавају независно Косово. Са друге стране, мислим да тренутно у свету нема превише оних који разумеју позицију Србије у односу на Косово и Метохију, а разлог је што пре свега ми унутар себе не можемо да преломимо шта нам ваља чинити. Та неодлучност се огледа и у томе што одавно нема јунака као што је био Милорад Чавић који је са шампионског постоља послао поруку иза које је тада стајало преко осамдесет процената становништва и готово читава политичка сцена. „Косово је Србија!“, поручио је тада свету Милорад Чавић и та порука је била врло убојита.

Данашња порука државног врха Србије о томе да смо ми за компромис и да не можемо дати све за ништа је крајње дефетистичка и деморалишућа, па је самим тим врло тешко на њој градити идеју меке моћи и културолошког утицаја. А сам Мундијал је доста добра прилика да се преко навијачке супкултуре пошаље јака порука у свет. Замислите десетине хиљада српских, руских и пољских навијача који би на својим утакмицама скандирали оно што иначе и скандирају у свом репертоару: „Косово је срце Србије!“. Ето једног предлога како се може деловати офанзивно и уз коришћење реално доступних механизама, а опет све то зависи и од нас појединаца и спремности на мобилизацију зарад одбране права на наш начин живота.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

(Фото и видео опрему чланка урадила Информативна служба Народног слободарског покрета)