Политичка нестабилност настала вештачким изазивањем постизборне кризе, као и радикализацијом захтева шиптарске мафије за стварањем „велике Албаније“ очигледно је послужила политичком крилу НАТО-а да још једном ударе на енергетски споразум Србије и Русије. После неколико дана бесомучне медијске кампање против наше националне нафтне компаније НИС и њеног већинског власника Гаспрома, уследили су и политички захтеви за ревизију, па и укидање енергетског споразума са Русијом.
Вредност енергетског споразума Србије и Русије се не мери количином новца добијеним за приватизацију НИС-а већ чињеницом да је на наше тржиште ушла највећа енергетска компанија у свету, Гаспром. Вредност овог споразума се огледа у сигурности коју је Србија добила у смислу испорука енергената јер Русија није само трговац већ и један од највећих светских произвођача нафте и гаса. У том смислу не треба заборавити ни подземна складишта земног гаса која су изграђена у Банатском Двору и која већ сада стабилишу снабдевање Србије овим енергентом, а такође омогућавају да прегрмимо потенцијалне енергетске кризе и престанак снабдевања овим енергентом нпр. у сред грејне сезоне. Такође, вредност енергетске сарадње Србије и Русије се огледа и у чињеници да смо добили своје значајно место у пројекту „Јужни ток“ који је стратешки подухват и за кога нико ко има и грам соли у глави неће моћи да каже да је трајно угашен јер за њиме постоји огромна потреба у великом броју држава ЕУ. Свему овоме треба додати и чињеницу да је енергетски споразум база за могуће партнерство Србије и Русије у петрохемијском комплексу, што је још један пројекат од стратешког значаја за Србију.
Логика интереса Србије апсолутно јесте на страни максималне енергетске сарадње са Русијом јер смо до сада из те сарадње остварили стотине милиона евра добити, а у перспективи та добит преко повезаних пројеката, попут оног у петрохемијском комплексу може бити изражена и у милијардама евра. Са друге стране, НАТО пакт свим снагама жели да спречи било које директне енергетске везе Русије и остатка Европе и зато подиже своје плаћенике да попут правих терориста минирају све стратешке подухвате. Због тога по сваку цену морамо одбити и овај удар „НАТО пешадије“ и не смемо дозволити да нам ти страни плаћеници и незналице креирају националну политику.
Мирослав Паровић,
Народни слободарски покрет
