Имајући у виду да се лидер Српског покрета Двери, Бошко Обрадовић самопрогласио за пресудитеља о томе ко је исправан на политичкој сцени, те да од њега трпим свакодневно јавно ниподаштавање имам потребу да му у пар реченица одговорим.

Поносан сам што ме Бошко Обрадовић не види у свом измишљеном политичком универзуму у коме реално може бити само један и то нико други до самог Обрадовића. О томе најбоље могу да посведоче његови дојучерашњи коалициони партнери из ДСС-а који као и ја свакодневно на удару од стране овог самозванца. Нисам део тога јер нисам спреман да зарад власти рушим Србију и да се удружујем са онима које је НАТО инсталирао двехиљадите да изнутра подривају друштво и државу. Такође, нисам део тога јер одбијам да будем помодар попут лидера Двери који је постајао „србиза“ када је Ципрас победио у Грчкој, који је наговарао своје присталице да вичу „Бошко-Путине“, који је постао и „српски Трамп“ онда када је то било медијски атрактивно. Дакле, све за секунд медијске пажње и лаких политичких поена.

Данас Обрадовић позива да се у РИК-у не гласа за коначне резултате избора и тиме још једном доказује да он суштински презире свакога и гледа само себе. Он ће гласањем против коначних резултата избора пљунути у лице милионима грађана који су гласали, као и десетинама хиљада контролора који су потврдили да су избори протекли у релативно коректним условима, а од којих је више хиљада контролора сам Обрадовић именовао. Морам да нагласим да нити један контролор постављен  од стране Двери није имао примедбе на ток избора нити је у било којој форми РИК-у уложио приговор нити жалбу па се поставља питање од кога је Бошко Обрадовић чуо о изборним нерегуларностима ако није од његових људи са изборних места. Речју, зарад ниских политичких страсти Обрадовић пљује и понижава и људе који га подржавају, а налоге и информације прима од некога ко по њему боље од чланова Двери зна шта су “интереси” Србије.

На крају, и Бошко Обрадовић и ја смо учествовали на овим изборима и обојица смо изгубили. Он зато што није успео да одбрани и оправда парламентарни статус ја зато што нисам успео да освојим додатни политички простор. После избора ја самодостојанствено признао пораз, честитао победнику и са својим тимом извлачим поуке како бих наредни пут могао да будем бољи. Са друге стране, Бошко Обрадовић се после избора понео бахато, примитивно и неодговорно. Он сада вулгаризује политику, удружује се и са црним ђаволом само да не би, пре свега себи, признао да је поражен.

Мирослав Паровић,
Народни слободарски покрет