Са једне стране нам говоре да смо само за шерпу, а са друге да смо за каријеру, а наш живот тече између!

Кишни дан Новом Саду 8. марта, Новосађанке смо обрадовали скромном пажњом, са циљем да се што већи број жена укључи у сам процес избора и решавање реалних проблема с којима се сусрећу у свакодневном животу, без обзира на њихов социјални и друштвени статус, и упознамо Новосађанке са Женском мрежом и програмом Слободара везано за женска питања.

Под слоганом Бирај паметно – ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧЕ желеле смо да скренемо пажњу на то да је веома битно да жене узму активну улогу на предстојећим изборима, било тако што ће се активно укључити у рад наше политичке организације и нашег кандидата Мирослава Паровића као узорног оца и супруга, који ће умети и желети да се да разуме реалне проблеме са којима се сусрећу све жене.

Положај женске популације у Србији веома је незадовољавајући иако је жена на овим просторима традиционално била стуб породице и куће. Жене се сусрећу с бројним проблемима, сужена им је могућност избора, и даље су предмет физичког насиља, а њихов рад и укупни допринос друштву и нацији није уважен и награђен. Но чини се да су до сада предложена решења за поправљање њиховог положаја неадекватна. Развија се идеологија која жену жели да извуче из породице и усмери само на каријеру и побољшање материјалног положаја. НАРОДНИ СЛОБОДАРСКИ ПОКРЕТ се залаже да жена добије прилику да сама изабере свој позив и да развија све стране свог бића, како оне које се односе на каријеру, тако и духовне, биолошке и емотивне.


Да би се то постигло потребно је остварити пуну заштиту жена од физичког насиља, помоћи свим женама да стекну адекватно образовање и омогућити им право на избор. Женама које изаберу да буду домаћице и мајке већег броја деце треба омогућитида имају пуну заштиту и адекватно друштвено признање. Женама које изаберу да се реализују кроз посао, спортску каријеру или уметност мора се омогућити једнако вредновање рада као и мушкарцима. Запослена жена која одлучи да рађа мора бити заштићена од могућности губитка посла.


Насупрот „сигурним кућама“ држава треба да подстиче програме едукације за развијање хармоничних односа у породици и да доследно кажњава осведочено насиље. Свакој жени која је мајка троје и више деце и кад није запослена нора се гарантовати пуна здравствена и социјална заштита. Средства не морају нужно да долазе од државе. Држава треба преко пореске политике и медија да подстиче стварање приватних фондова и задужбина које ће финансирати и помагати овакве програме. И коначно жене се морају више укључити у политички живот, како би политика добила ону неопходну женску ноту која друштву даје стабилност домаћинства.