Победа Доналда Трампа је веома важна за човечанство и јесте вододелница између две епохе, међутим не треба падати у еуфорију у какву запада део јавности и помислити како је ово крај Америке, НАТО пакта или Западне цивилизације. У Трамповој администрацији ће засигурно опстати логика интереса с’ тим што ће те интересе барем за неко време гледати да остварују више кроз договоре, а мање кроз насиље и приморавања. Тако да је најреволуционарнија ствар која се десила на изборима у САД одустајање од експазионистичке политике што је добра увертира за седање за преговарачки сто.

У том смислу, мишљења сам да ми као народ као прву и најважнију ствар морамо покренути питање наше војне неутралности. Сада је моменат у коме поред Русије која даје недвосмислену подршку неутралности Србије можемо и са САД да направимо договор око тог за Србију круцијално важног питања.

Војна неутралност је за све нас увек била синоним за НЕ у НАТО. У новим околностима војна неутралност може значити и НЕ сукоб са Америком. Прилично сам сигуран да би нова администрација у Вашингтону могла да буде прилично задовољна тиме да Србија пристане на то да не буде у сукобу са САД на исти онај начин на који је и Русија све ове године била задовољна што јој Србија није увела санкције. Опет, са друге стране, потпуно сам сигуран да би Трамп веома замерио када бисмо као држава одустали од досада успостављених односа и то на идентичан начин на који би то урадио и Путин.

Суштински, војна неутралност је тачка балансирања и уједно најстабилнија полазна основа за све друге сфере живота и политике у земљи. Срећна околност по нас је што би војна неутралност Србије могла да се кандидује као најмањи заједнички садржалац регионалног интереса Русије и САД, али и Кине и највећег броја европских држава. Наравно, све ово су могућности, а да би се могућност претворила у реалност мора се под хитно кренути у акцију. Истине ради, јесу се и Хрвати и Бошњаци и Албанци ражалостили због пораза Хилари Клинтон, али после дана жалости већ постају највећи „трамписти“. Ми Срби већ ево недељу дана славимо, а време неумитно тече.

Мирослав Паровић,
председник Треће Србије