Сведоци смо да се питање северне српске покрајине веома често отвара баш у периодима када је Србији тешко, а увек са циљем уцењивања и приморавања да као народ и држава прихватимо нешто што је на нашу штету. Стога ни на који начин не сме да нас зачуди уколико управо у периоду који је пред нама будемо приморани да поново утврђујемо оно што смо већ неколико пута у предходних стотинак година утврдили, а то је да је Војводина настала као пројекат српског народа и српске елите и да је присаједињењем Србији 1918. године постала њен неупитни и неотуђиви део.

Да би се смањила могућност лоших сценарија по нашу северну покрајину, већ на предстојећим изборима се мора тотално политички поразити режима Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине који Војводином влада од 5.10.2000. Овај режим симболизује мрачне двехиљадите године и имајући у виду да је успостављен петооктобарским пучом, става сам да мора бити тешко поражен на изборима чиме ће се ставити тачка на погубни систем који је тада успостављен. Политички пораз ових ретроградних политичких снага, у великој мери ће значити заустављање свих сепаратистичких процеса који су у Војводини започети у предходних шеснаест година и враћање наше северне покрајине у уставни поредак државе Србије.

Оно чему се мора посветити највећа могућа пажња у наредном периоду јесте достојно обележавање 25.11.2018. као стогодишњице присаједињења Срема, Бачке, Баната и Барање, Краљевини Србији. Ово је за читав наш народ један од најзначајнијих датума у историји, те стога проглашење 25.11. за државни празник и обележавање као Дан присаједињења, представља начин да у колективну свест нашег народа убацимо мисао да нам историја није саткана од пораза, већ и од светлих победа, а Војводина је свакако једна од наших највећих победа.

Оно што би такође требао да постане манир озбиљног бављења државом је и оснивање институција чији ће задатак бити да системски раде на уређењу друштва. Оснивање Музеја присаједињења као културне институције од националног значаја би представљао начин да се и институционално стави тачка на „снове“ које неки имају о томе да Војводина треба да буде ван Србије. Већина постојећих институција културе које се налазе на територији наше северне покрајине вуку корене из аутономашког периода тако да имају озбиљну системску грешку по којој време Војводини рачунају од 1945. Из тог разлога би нова институција која би свој рад наслонила на Матицу српску представљала добар модел за спајање више векова српске државности на просторима северно од Саве и Дунава.

Мирослав Паровић,
председник странке Трећа Србија