Рефлексије бурних међународних догађаја и унутрашњи политички процеси предстојеће изборе у Србији чине изазовом првог реда не само за њене политичке факторе већ и за саме грађане. Нова расподела политичког утицаја свакако је важна за будућност земље, али, после дуго времена, не и најважнији моменат у одржавању избора. Много пресудније од акције задобијања поверења грађана биће чување грађанског мира.

Западни фактори изборе доживљавају као ризик од раста руског утицаја и јачања суверенистичких снага у земљи. Истовремено их доживљавају као прилику за сламање Србије и њено утеривање у НАТО. Отуда се преко прозападних медија ти фактори толико баве „састављањем“ нове српске владе, „нудећи“ свакодневно претпостављеном изборном победнику најокорелије НАТО кадрове за кључна министарска места.

Неодговорни део прозападне опозиције, медија и невладиних организација на истом том трагу, страхује од дефинитивног губитка утицаја и зато изборе сматра преломним. Њихова спремност на све да би повратили нарушене привилегије и утицај определила је и њихову изборну стратегију. Она се састоји од агресивне и опасне поларизације друштва и, не нудећи нове идеје и прогаме, стављају у центар изборног изјашњавања председника Владе Александра Вучића. Поларизација око Вучића не би била толико опасна да није заснована на продубљивању сукоба између тзв. „прогресиста“ и „традиционалиста“, Запада и Русије, отварајући најстарије ране српског друштва из грађаског рата 1941-1945. Нажалост, том притиску друштвене поделе подлегао је и део странака, организација и јавних интелектуалаца које бар до сада нису биле експлицитно прозападне.

Констатујући да се Србија нашла на великој геополитичкој прекретници, која ће већ по себи, дестабилизовати наше друштво, снажно заговарамо став да Србија не сме да сама додаје уље на ватру коју су испод ње наложили други. Зато заговарамо широк политички фронт, који ће деловати стабилизационо и у друштвеном и у политичком смислу.

Чврсто уверени да Србија у будућим бурним догађањима не сме себи да дозволи ризике од будућег грађанског сукоба – који део наших непријатеља већ потпаљује – и опредељени за елементе који нас као политичку нацију и друштво интегришу, а не разбијају, залажемо се за то да:

  • Нову скупштину и власт добијемо на изборима, који се неће одигравати у атмосфери друштвене поларизације;
  • Задржимо и унапредимо позицију активне војне и политичке неутралности уместо наставка НАТО интеграција, које би српско друштво одвеле известан у грађански рат;
  • Додатно ојачамо економске, политичке и безбедносне везе са Кином и Русијом уз јачање посредничке улоге Србије у сарадњи компанија из ЕУ са једне и Русије са друге стране;
  • Одржимо изборе који неће бити изјашњавање о појединим личностима, већ конкуренција политичке понуде;
  • Политичким средствима и снагом аргумената на изборима сменимо владу Војводине, што је неоходан услов свих услова за пресецање тенденција отцепљења северне покрајине;
  • Развластимо и лишимо утицаја све неизабране центре моћи оличене у политичком подземљу и делу невладиних организација, као кључним промотерима поделе српског друштва;
  • Афирмишемо нову политичку понуду са новим лицима и новим идејама, уверени да би јачање и повратак старих петооктобарских снага точак политичког процеса окренуо уназад, такође уз ризике продубљивања грађанског сукоба.

Наша идеја водиља је јасна: Србија је данас поново у згуснутом историјском времену и нема ни права ни довољно глава за нове историјске грешке са новим кобним последицама. Само интеграција друштва, мир и извесност породица могу на велика врата у Србију вратити политичког грађанина као носиоца суверене политичке воље.

Две Србије не само да се неће одбранити у искушењима која нас чекају већ ће та искушења учинити несавладивим и погибељним. Једна Србија може све то!

Мирослав Паровић

Владан Глишић