Home O nama Statut

Statut

Na osnovu relevatnih odredbi Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS“, br. 36/09), Skupština političke stranke NARODNI SLOBODARSKI POKRET, na svojoj vanrednoj sednici održanoj u Novom Sadu 18. novembra 2016. godine, usvojila je

 

STATUT

 

I OSNOVNE ODREDBE

 

Član 1.

 

Statutom političke stranke NARODNI SLOBODARSKI POKRET (u daljem tekstu: Stranka) uređuju se naziv i sedište, programski ciljevi, simboli vizuelnog identiteta, javnost rada, osnovna načela organizovanja i unutrašnja organizacija, postupak učlanjivanja, prava i obaveze članova i prestanak članstva, organizaciona struktura i organi, zastupanje, način odlučivanja i donošenja programa, statuta i drugih akata, način obavljanja unutrašnje kontrole, finansiranje, prestanak rada i druga pitanja od značaja za Stranku.

 

Član 2.

 

Pun naziv Stranke je: NARODNI SLOBODARSKI POKRET

 

Skraćeni naziv je: NSP

 

Uz puni naziv u političkom delovanju i pravnom prometu koristi se ravnopravno i skraćeni naziv.

 

Stranka je pravno lice upisano u javni registar političkih stranaka koje vodi nadležni državni organ.

 

Stranka ima svoj račun i za preuzete obaveze u pravnom prometu sa trećim licima odgovara isključivo svojim sredstvima, odnosno imovinom.

 

Stranku predstavlja i zastupa predsednik Stranke, ili, u slučaju njegove sprečenosti ili odsustva, lice koje on ovlasti.

 

Sedište Stranke nalazi se u Novom Sadu.

 

Stranka deluje na celoj teritoriji Republike Srbije.

 

Član 3.

 

Stranka se organizuje na načelima teritorijalne Stranke i međusobne povezanosti organa, kao i njihove odgovornosti, demokratskog odlučivanja u donošenju i sprovođenju odluka i aktivnog učešća u organima vlasti u kojima Stranka ima članove.

 

Član 4.

 

Stranka radi i deluje javno.

 

Javnost rada i delovanje organizacija, organa i članova Stranke ostvaruje se na javnim skupovima, tribinama, okruglim stolovima, putem elektronskih prikazivanja dokumenata, internet prezentacijama, na konferencijama za štampu, biltenima i drugim oblicima saopštavanja, kao i na druge pogodne načine.

 

Stranka ima ustavom zagarantovano pravo da javnim i demokratskim političkim delovanjem oblikuje javno mišljenje građana i birača.

 

Organi Stranke mogu da odluče da raspravljaju i odlučuju o unutarstranačkim pitanjima bez prisustva javnosti i da o donetoj odluci, na pogodan način obaveste članove.

 

II PROGRAMSKI CILJEVI

 

Član 5.

 

Stranka ima svoj program kojim određuje politička načela delovanja, ciljeve i vrednosti za koje se zalaže i to:

 

  • Izmena izbornog zakona u pravcu mešovitog sistema, tako da se deo poslanika bira proporcionalno, a deo na direktnim izborima. Građanima se mora obezbediti mogućnost da tačno znaju za koga glasaju i ko ih predstavlja kako bi mogli direktno prema njemu da deluju. Izmena zakona o finansiranju političkih partija i pooštravanje sistema kontrole tog finansiranja. Lakše ukidanje imuniteta za političare i poslanike u slučajevima teške korupcije i zloupotrebe, ali i jasniji i precizniji kriterijumi kako bi se sprečila zloupotreba i politizacija tog instituta. Uvođenje obaveze dostupnosti podataka o trošenju državnog novca u svakoj državnoj instituciji i javnom preduzeću. Ojačavanje institucije državnog revizora i uvođenje zakonskih kazni za ozbiljno prekoračenje propisane budžetske potrošnje. Revizija sistema javnih nabavki i na državnom nivou i na lokalu i sprečavanje pljačkanja koje se odvija preko fiktivnih tendera. Pomoć nevladinim organizacijama za razvoj programa koji se bave insistiranjem na transparentnosti, zaštitom uzbunjivača i insajdera i sličnim mehanizmima za kontrolu politike i političara. 

  •  Izmena Ustava da bi se integrisale promene koje su neophodne i koje smo predložili. Stvoriti posebnu visoku školu za državnu i javnu upravu po ugledu na one iz Francuske, Mađarske i drugih zemalja. Podsticati neformalne mehanizme za integraciju i koordinaciju svih delova političke elite u pravcu izgradnje nacionalnog konsenzusa oko određenog broja strateških pitanja. Postepeno menjati izborni sistem u pravcu favorizovanja ukrupnjavanja političkih stranaka. Preko interneta uvesti potpunu transparentnost rada Skupštine Srbije, kojoj treba vratiti dostojanstvo (npr. omogućiti stalno prenošenje rada plenuma i odbora preko njenog sajta). Strateški ojačati nekoliko instituta koji bi svoj rad usko prilagodili i koordinisali s potrebama državne uprave (spoljna politika, javna administracija, evropske integracije). Donositi zakone prema domaćim potrebama i uvesti obavezni nadzor rezultata primene makar za najvažnije sistemske zakone. Uvesti striktnu obavezu usklađivanja novih zakona sa postojećim kako bi se izbeglo postojanje protivrečnih normi. Značaj kvalitetne, moralne i obrazovane elite za svaku državu jeste od suštinske važnosti;

  • Izbegavanje svrstavanja u saveze i razvoj praktične saradnje u svim oblastima sa svakom zainteresovanom stranom, savezom ili pojedinačnom državom. Afirmacija Povelje UN i dokumenata i institucija koje čine osnov međunarodnog prava. Prioritetno bavljenje zemljama Balkana i vođenje aktivne politike prema zemljama u okruženju, pre svega onima u kojima živi srpski narod. Profesionalizacija spoljne politike i diplomatske službe. Uvođenje strožih profesionalnih i starosnih kriterijuma za obavljanje delatnosti u ovim oblastima. Promena imena diplomatske akademije. Razvoj ekonomske, javne i kulturne diplomatije. Umesto da se naši mali i ograničeni resursi koriste za aktivnu, ali opreznu i neutralnu spoljnu politiku, danas se pitanje priključivanja savezima postavlja kao životno pitanje za Srbiju, što je pogrešno;

  • U 21. veku  potrebno je izgraditi novi suverenitet države, oslonjen na najbolje tradicije srpskog naroda. Podizanje samopouzdanja i osećaja prestiža kod građana. Obnova osećaja sigurnosti i izvesnosti, kao i obnova osećaja kontinuiteta državnosti i identiteta. Podizanje ugleda Srbije i jačanje veza u svetu; Srbiji su potrebne institucije sa snažnim uporištem u narodu. Da bi izborila put obnavljanja suverenosti Srbiji su potrebni odgovori na pitanja koja nameće njena prošlost. Otvaranje široke javne debate o najboljim tradicijama poput monarhizma koje su spoljnim uticajem srpskom narodu nasilno ukinute

  • Vratiti problematiku Srba iz regiona i dijaspore na rang ministarstva. U punoj meri razviti institut dvojnog državljanstva. Podsticati ulaganje domaćih preduzeća u gradove i sredine u regionu u kojima Srbi žive u znatnom broju. Razvijati sve oblike srpskih integracija na ovim prostorima. U punoj meri podržavati sve oblike ekonomskih, infrastrukturnih, energetskih i ostalih evropskih integracija koji doprinose umanjivanju značaja granica i obezbeđuju punu slobodu kretanja našem narodu. Završiti okvirni popis dijaspore. Napraviti realne popise akademske zajednice, umetnika i poslovnih ljudi u dijaspori i otvoriti im prostor za povezivanje s domaćim subjektima i za delovanje u domovini. –

 - Jasnije definisati i fokusirano pomagati prioritetne projekte koje Srbija podržava u regionu i dijaspori. Proširiti listu zajedničkih projekata s Republikom Srpskom i realizovati ih. Srbija polako stvara svoju novu politiku prema Srbima iz regiona, i s time treba nastaviti u skladu s važećim evropskim standardima, boreći se posebno protiv njihove diskriminacije i ugrožavanja u novim državama. To treba činiti i putem aktivnih pregovora s vlastima tih država, ali i direktnim pomaganjem srpskim zajednicama da ojačaju svoje kapacitete za opstanak. Politika prema dijaspori je uglavnom, nažalost, ostala na nivou spiska lepih želja i najčešće je bila u službi političke manipulacije.

  • Reforma obrazovnog sistema u pravcu rasterećenja programa i podsticanja samostalnog mišljenja. Uvođenje novih metoda i tehnika obrazovanja s punim informatičkim osposobljavanjem svakog đaka. Puna zakonska zaštita učitelja i nastavnika uz najstrože kažnjavanje učenika koji ih ne poštuju ili fizički nasrnu na njih. Nacionalni programi za informatičko obrazovanje odraslih i starijih osoba. Preispitivanje „Bolonje“ i kompletna obnova sistema visokog školstva. Podizanje procenta koji se izdvaja iz budžeta za kulturu. Konačno otvaranje vodećih nacionalnih kulturnih ustanova koje ne rade već deceniju. Obnova mreže kulturnih institucija i ustanova u celoj zemlji, uključujući i manja mesta, i njihovo vraćanje prvobitnim namenama. Puna podrška države elitnoj kulturi i delimično usmeravanje popularne kulture. Davanje poreskih olakšica kompanijama koje žele da ulažu u obrazovanje i kulturu. Odbrana i puna podrška primeni Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Podsticanje međuverskog dijaloga i saradnje crkava na etičkim pitanjima od zajedničkog interesa.

  • Doneti novi zakon o zaštiti doma koji će proširiti i obezbediti pravo na samoodbranu. Doneti novi zakon o policiji koji će policajcima obezbediti pravo na samozaštitu na ulici i u borbi protiv organizovanog kriminala. Podići plate zaposlenima u sistemu odbrane i bezbednosti zemlje. Doneti novi zakon o delovanju obaveštajnih i bezbednosnih službi koji će omogućiti depolitizaciju i veću efikasnost ovog aparata u cilju zaštite nacionalnog interesa države Srbije. Obnoviti samostalnost, profesionalnost i delotvornost ovog aparata u skladu sa iskustvima najboljih svetskih država naše veličine (Izrael). Ukinuti sve posledice reforme pravosuđa iz 2010. godine i vratiti, za početak, organizaciju sudova na prethodno stanje. Sve sudije koje su ostale bez posla zbog političke nepodobnosti vratiti na posao. Posle toga polako u saradnji sa Društvom sudija Srbije osmisliti dugoročnu, održivu i potrebama Srbije adekvatnu reformu pravosuđa. Ona se može sprovesti tek nakon opsežne javne rasprave u kojoj će se ostvariti visok stepen saglasnosti o tome kako napraviti efikasno i pošteno pravosuđe.

  • Izmena zakonskog okvira za borbu protiv kriminala u pravcu pooštravanja kazni i povećanja zaštite službenih lica. Dosledna i neselektivna borba protiv svih oblika organizovanog kriminala. Povećanje stepena saradnje policije i lokalne zajednice − rad policije mora postati transparentniji (= pregledniji) i efikasniji. Moraju se organizovati redovni susreti između rukovodilaca policije i pripadnika lokalne zajednice kako bi se razmenjivale informacije i radilo na dogovoru o zajedničkoj strategiji borbe i suzbijanja devijantnih ponašanja. Ozbiljniji nadzor ponašanja ljudi koji izlaze iz zatvora i češći kontakti s njima kako bi im se pomoglo da se uklope u zajednicu, ali i na vreme uočio njihov povratak kriminalu. Formiranje i školovanje timova za borbu protiv raznih oblika sajber kriminala, uključujući i internet pedofiliju, zloupotrebe društvenih mreža itd.

  • Reforma porodičnog zakonodavstva suprotna kretanjima u poslednjih desetak godina – vraćanje poverenja u građanski institut klasične porodice. Osnivanje tela za razvoj i pomoć porodica na svim nivoima vlasti. Medijske i obrazovne kampanje usmerene ka promociji porodice i porodičnih vrednosti. Sprovođenje programa edukacije o zahtevima porodičnog života. Destimulisanje razvoda i izmena politike u pravcu podsticanja arbitracije između neuspešnih parova. Medijski programi osvešćivanja o suštini fetusa kao živog bića. Obnova zadužbinarstva i neodržavnih programa za pomoć i podsticanje brojnih porodica.

  • Izmena zakonskih akata u pravcu podizanja nivoa zaštite žena. Nasuprot „sigurnim kućama“ država treba da podstiče programe edukacije za razvijanje harmoničnih odnosa u porodici i da dosledno kažnjava osvedočeno nasilje. Garantovanje pune zdravstvene i socijalne zaštite svakoj ženi koja je majka troje i više dece i kad nije zaposlena. Sredstva ne moraju nužno da dolaze od države. Država treba preko poreske politike i medija da podstiče stvaranje privatnih fondova i zadužbina koje će finansirati i pomagati ovakve programe. Razvijanje posebnih programa za preventivu i zaštitu zdravlja žena, kao i za njihove kulturne i rekreativne aktivnosti. Uključivanje žena u politički život i realizacija posebnih programa za njihovu političku edukaciju kako bi se žene zaista osposobile za bavljenje politikom.

  • Podizanje svesti o problemu i rešenjima kod stanovništva putem prosvete, medija i javnih kampanja usmerenih na razvoj filozofije života i podsticanja rađanja. Saradnja s verskim zajednicama i nevladinim organizacijama u obnovi filozofije života. Izmene Zakona o radu koje će uvesti punu zaštitu majki i instituta majčinstva. Izmene niza poreskih zakona koje će smanjiti poreze za porodice s većim brojem dece. Definisanje posebno ugroženih opština i područja za koje se moraju raditi specijalni programi. Takvi programi uključili bi i podizanje neprofitnih preduzeća čiji bi cilj bio da se mladim ljudima obezbedi posao. Takođe, davanje posebnih novčanih stimulacija parovima koji odluče da se dosele u takva mesta. Podsticanje privrednika iz zemlje i dijaspore da ulažu u te krajeve, kao i zadužbinara da tamo podižu škole, vrtiće i da ulažu u drugu potrebnu infrastrukturu.

  • Krenuti sa oštrom revizijom do sada urađenog posla i načina na koji su se trošila sredstva namenjena za razvoj saobraćajne i komunikacione infrastrukture. Napraviti jasne proračune o tome koliko država realno može da odvoji novca za ove potrebe i taj novac maksimalno iskoristiti. Izbegavati kreditna zaduženja, a preferirati sistem koncesija i zajedničkog partnerstva sa stranim kompanijama i državama. Insistirati na tome da se, gde god je to moguće, koristi domaća operativa, projektna pamet i radna snaga. Naći strateškog partnera za JAT, a ako je to nemoguće, privući niskotarifne kompanije na sve aerodrome u Srbiji. U oblasti interneta napraviti reviziju dosadašnje politike širenja komunikacione mreže, s naglaskom na potrebi za bezbednost zemlje. Podsticati konkurenciju u oblasti komunikacija i napraviti sistem podsticaja da se kompanije zainteresuju za doniranje besplatnog intereneta u školama i na fakultetima.

  • Racionalizacija državne uprave i njeno svođenje na tri nivoa: centralnu vlast, upravne okruge i razvijenu lokalnu samoupravu. Premeštanje jednog broja ministarstava, sedišta javnih preduzeća i nacionalnih institucija iz Beograda. Proglašavanje Novog Sada za novu prestonicu Srbije (da bi se predupredile negativne separatističke tendencije), Niša za sedište vojske (jer se na jugu očekuju najveći bezbednosni izazovi) i Kragujevca (kao istorijskog i geografskog središta) za sedište policije i službi bezbednosti. Plansko investiranje države u bezbednosno problematične i depopulisne regione. Uvođenje elemenata fiskalne decentralizacije radi privlačenja investicija.

  • Revizija zakona koji kreiraju poslovni ambijent i usklađivanje propisa. Reforma državne uprave (uključujući sudstvo) i reorganizacija javnih preduzeća. Reforma penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, uz obavezno uvođenje predmeta koji obrađuju tematiku preduzetništva i finansijsku edukaciju. Smanjenje budžetskog deficita i javnog duga – fiskalna konsolidacija. Reforma poreskog sistema i parafiskalnih opterećenja, uz uvođenje i proširenje poreskih podsticaja. Održavanje „plivajućeg“ deviznog kursa, uz minimalne intervencije na deviznom tržištu. Stabilnost finansijskog sistema i stimulacija štednje. Aktivna politika zapošljavanja. Definisanje prioritetnih delatnosti (strategija fokusa) – poljoprivreda, prehrambena industrija, informaciono-komunikaciona tehnologija, izrada softvera, saobraćaj i logistika, proizvodnja energije, građevinarstvo. Smanjenje nelikvidnosti privrede. Formiranje republičke razvojne banke i nekoliko lokalnih komunalnih banaka. Formiranje državnog fonda za Strankenje Srbije, čiji bi ključni ulagači bili domaći privrednici i privrednici iz dijaspore, a garant njihovih uloga bilo bi zemljište u državnom vlasništvu. Sredstvima iz ovog fonda finansirale bi se strateške proizvodne grane, poput proizvodnje hrane, metalskog kompleksa, IT sektora itd. Podrška zanatlijama i porodičnim firmama.

  • Povećati procenat izdvajanja za nauku. Preko poreskih olakšica podstaći privatne kompanije i zadužbine da ulažu u nauku, tehnologiju i naučne parkove. Promeniti zakon o visokom obrazovanju tako da se na višim godinama studija ide na usmeravanje ka specifičnim oblastima, odnosno konkretnim praktičnim znanjima, dok u nižim godinama studija stavljati naglasak na bazična znanja. Sagledati sve rezultate primene „bolonjskog sistema“ u visokom obrazovanju i ukoliko su oni nezadovoljavajući, suspendovati ga ili ga značajno modifikovati. Uvesti preostale javne sisteme poput Telekoma i EPS-a u proces izgradnje kadrova. Pod sticati privatni sektor da uključuje studente u programe ozbiljnih stručnih praksi i da na taj način i sebi priprema kadrove. Povećati ulaganja u sektor inovacija i podsticati pre svega proizvodne programe koji u sebe uključuju inovacije i upotrebe novih tehnologija. Ulagati u patente čija se realizacija može višestruko isplatiti i napraviti fond za razvoj patenata po sistemu suvlasništva. Integrisati i uvezati naučnu i privrednu dijasporu sa svojim kontaktima i znanjima iz sektora novih tehnologija. Organizovati seminare na kojima bi oni prenosili svoja znanja domaćim kolegama. Posebno podstaći IT sektor, proizvodnju softvera i nove (nano i bio) tehnologije. Izgraditi nacionalni tehnološki park u Novom Sadu, gradu s najviše programera po glavi stanovnika u ovom delu Evrope.

  • Izgradnja dela „Južnog toka“ koji prolazi kroz Srbiju. Izgradnja gasnih energana što kroz podizanje novih proizvodnih sistema, što kroz rekonstrukciju postojećih termoelektrana-toplana (posebno sistema „Panonske elektrane“). Toplifikacija Beograda iz termoelektrane u Obrenovcu. Završetak izgradnje podzemnih skladišta gasa u Banatskom dvoru i Itebeju. Toplifikacija većih naselja po „danskom modelu“. Izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Objedinjavanje elektro-energetskih sistema Srbije i Republike Srpske, te realizacija zajedničkih projekata kao što je hidroelektrana Buk Bjela. Osnaživanje postojeće prenosne elektro-energetske mreže, kao i izgradnja strateški važnih prenosnih dalekovoda. Rekonstrukcija i proširenje postojećih distributivnih električnih mreža. Rekonstrukcija i proširenje postojećih proizvodnih kapaciteta u elektro-energetskom sistemu Srbije. Podsticanje ulaganja u obnovljive izvore energije kao što su hidroenergija, energija vetra, solarna energija i biomasa. Koorodinacija između energetske privrede i fakulteta u pogledu obrazovanja kadrova, koji vrlo rano moraju da počnu sa sticanjem i praktičnih iskustava u proizvodnji i distribuciji energije. Izmena zakonskih rešenja i finansijskih olakšica koje podstiču razvoj energetske efikasnosti.

  • Jačati međunarodnu saradnju, razmenu informacija i sistema monitoringa, te preuzimati uspešne modele zaštite životne sredine i održivog razvoja. Razvoj industrije, sistema lokalnih fabrika za preradu otpada. Strože kažnjavanje zagađivača i onih koji prave divlje deponije. Poresko podsticanje velikih proizvođača da ugrade filtere za vodu i gasove u svoje proizvodne sisteme. Podržavati Stranka gorana i izviđača, kao i druge vrste aktivnosti i udruženja koji će kod dece i omladine buditi svest o značaju prirode, lepoti života usklađenog sa prirodom i odgovornosti za prirodno, ali i društveno okruženje. Akcije pošumljavanja i borba za obnovljivo korišćenje šumskih gazdinstava. Stvaranje jedinstvene baze podataka prirodnih resursa Srbije i praćenja njihovog stanja. Definisanje crnih tačaka zagađenja i sistematski rad na postepenom smanjenju zagađenja u mestima gde se nalaze te tačke. Uvođenje bezbednosne dimenzije u svim procesima pravljenja planova za upravljanje i zaštitu životne sredine. Naši resursi (= izvori) moraju biti pod našom kontrolom, čak i kad su privremeno dati na upravljanje strancima.

  • Izmena zakonskog okvira i uvođenje strožih kazni za korupciju i zloupotrebe. Revitalizovanje farmacijskog sistema u državi kako bi se izbegle konstantne nestašice lekova. Propagiranje, preko medija i prosvete, kulture zdravog života, fitnesa i rekreacije. Borba za kulturu zdrave ishrane i dodatno oporezivanje brze hrane. Pet časova fizičkog vaspitanja u školama i bar tri sata rekreacije nedeljno za zaposlene u svim kompanijama –moraju postati obaveza. Obnova sistema školskog lekara i školskog zubara. Vratiti fiskulturne sale đacima i obnoviti sistem školskog sporta i sekcija, umesto da roditelji dodatno plaćaju časove rekreacije, koje vrlo često pokreću sumnjivi i korumpirani preduzetnici u dogovoru sa školskim upravama.

  • Jačanje ekonomije. Reforma socijalne politike, s posebnim naglaskom na snaženje gradskih sekretarijata u lokalnim samoupravama. Reforma zakonskog okvira za sprovođenje socijalne politike. Uvođenje preciznih kazni za poslodavce koji ne uplaćuju doprinose za zaposlene i roditelje koji ne plaćaju alimentaciju. Aktivna politika podsticanja zapošljavanja i samozapošljavanja uz ukidanje pomoći za one koji ne prihvataju ponuđene poslove. Podsticanje fleksibilnosti i dinamičnosti na tržištu rada. Podrška za fleksibilno radno vreme kao instrument da roditelji i deca provode više vremena zajedno. Obezbeđivanje redovnih naknada trudnicama, porodiljama i deci kao nacionalni prioritet. Podsticanje humanitarnih akcija, socijalnog zadužbinarstva i uključivanja dimenzije dobrotvorstva, što treba da prate i poreske olakšice. Podsticanje privatne inicijative u domenu pružanja usluga socijalnog staranja na bazi samostalnog životnog osiguranja. Reforma penzionog sistema i podsticanje prelaska na sistem privatnog penzionog osiguranja. Davanje penzionerima naknade za čuvanje dece i njihovo aktivno uključivanje u sve društvene procese u kojima bi mogli da pomognu svojim radom i iskustvom.

  • Izdvajanje većih sredstava za poljoprivredu, minimum 5% budžeta. Donošenje novih zakona o zemljištu, o zadrugama i o bezbednosti hrane. Narodna skupština, po predlogu  naše stranke usvojiće dugoročnu STRATEGIJU razvoja agrara Srbije, koja će biti podržana osetno većim agrarnim budžetom, u skladu sa evropskim standardima, usklađenim sa težnjom da se prihvaćeni ciljevi u celosti dostignu. Na poljima Srbije su moguće bogatije žetve i berbe, moguće je da se uzgaja više domaćih životinja, radi podmirivanja sopstvenih potreba i izvoza na druga tržišta.

  • Stroža kontrola uvoza i sistema proizvodnje i prerade hrane kako bi se sprečile malverzacije. Promena sistema dodele subvencija, s posebnim naglaskom na subvenciju kvaliteta proizvodnje (organska proizvodnja i sl), a ne na hektare zasejanih površina. Aktiviranje sistema javnih skladišta i robnih rezervi. Obezbeđivanje povoljnih kredita za Strankenje stočarskih farmi. Pooštravanje i striktna primena Zakona o zabrani gajenja GMO u Srbiji i brendiranje Srbije kao prostora bez GMO. Podsticanje seoskog turizma i obnova kvaliteta života na selu. Podsticanje ulaganja u sisteme za navodnjavanje kako bi se povećao broj hektara pod zalivnim sitemima, uz Strankenje niza javnih radova s ciljem obnove kanalske mreže za navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta. Subvencionisanje kamata na poljoprivredne kredite kako bi farmeri mogli lakše da dođu do neophodnih novčanih sredstva.

  • Ojačati ulogu porodice i ojačati mehanizme za intenzivnu komunikaciju roditelja i nastavnika. Vratiti školske sale školama i đacima u cilju obnove sistema školskog sporta. Značaj- nije ulaganje države u sektor amaterskog sporta u odnosu na profesionalni sport, koji treba da bude tržišna kategorija. Obavezno fizičko vaspitanje u osnovnim i srednjim školama u povećanom obimu časova. Edukacija dece i roditelja o mogućem pogubnom uticaju masovnih medija, droge, alkohola i kocke. Striktno kažnjavati sve one koji alko- hol prodaju maloletnim osobama. Školski policajac i kamere kao obaveza u svim školama. Striktna primena zakona u pogledu sprečavanja klađenja maloletnika. Podsticanje društveno korisnog i volonterskog rada kod mladih, kao i razvijanje svesti o kolektivu. Obračun s huliganskim grupama po modelu koji je sa uspehom primenjen u Velikoj Britaniji.

 

III ČLANSTVO

 

Član 6.

 

Član Stranke može da bude svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije, koji prihvata Program i Statut Stranke, a koji nije član druge političke stranke izbor.

 

Član u Stranci može vršiti više dužnosti, funkcija i biti angažovan i biran po sopstvenoj želji i odluci nadležnog organa z

 

Član 7.

 

Član Stranke postaje se potpisivanjem pristupnice i prijemom u članstvo o čemu odlučuje organ na opštinskom odnosno gradskom nivou Stranke.

 

Opštinski odbor i Predsednik mogu da donesu odluku kojom se ne prihvata članstvo određene osobe.

 

Na odluku o odbijanju o prijemu u članstvo, kandidat može da se žali Skupštini stranke koji donosi konačnu odluku.

 

Član 8.

Član Stranke ima pravo da:

 

1. bira i bude biran u sve organe Stranke;

2. bude obavešten o svim stavovima i odlukama Stranke;

3. učestvuje u svim aktivnostima; slobodno izražava mišljenje u organima Stranke;

4. pokreće inicijative i predlaže;

5. dobije zaštitu Stranke ako bude ugrožen zbog obavljanja političkih aktivnosti;

6. dobije stručnu pomoć člana ili organa Stranke;

7. ostvaruje i druga prava određena Statutom i drugim aktima Stranke.

 

Član Stranke dužan je da:

1. poštuje Program i Statut Stranke; širi programska načela i političke stavove Stranke;

2. sprovodi donete odluke organa, posebno Predsednika stranke, Predsedništva i Skupštine;

3. se zalaže za stavove i interese Stranke i čuva njegov ugled;

4. učestvuje i pomaže aktivnosti i svojim angažovanjem u izbornoj

kampanji doprinosi uspehu na izborima;

5. plaća članarinu i na drugi način materijalno pomaže delovanje Stranke;

6. pridobija nove članove i simpatizere;

7. ispunjava i druge obaveze u skladu sa Statutom, opštim aktima i odlukama organa Stranke.

 

Član 9.

 

Članstvo u Stranci prestaje istupanjem, pristupanjem drugoj stranci, smrću, isključenjem i brisanjem iz evidencije, revizijom celokupnog ili dela članstva koju može izvršiti Predsednik ili Skupština saglasno ovom Statutu i u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje disciplinska odgovornost i pitanja članstva i njegove revizije.

 

Pod revizijom članstva se podrazumeva i mogućnost da Predsednik  može da stavi van snage članstvo članova ili člana Stranke,  u skladu sa posebnim pravilnikom koji usvaja skupština, i da metodom provere i ponovnog potpisa na aktu o pristupanju odnosno aktu o reviziji ta lica nastave da budu članovi stranke. Navedeno se vrši putem oglasa koji se objavljuje članovima na pogodan način.

 

Takođe, brisanje iz članstva može izvršiti Predsednik, i to na sopstvenu inicijativu, na predlog nekog od potpredsednika ili lokalnog odbora stranke (opštinski odnosno gradski), ukoliko je neko od članova ili funkcionera povredio neki od opštih akata stranke, u javnosti nastupao bez dozvole organa stranke ili iznosio stavove suprotne stavovima stranke, ili nije sprovodio odluke organa stranke.

 

Članu kome prestane članstvo na bilo koji način, istovremeno prestaju i sve funkcije u okviru Stranke.

 

Članstvo u Stranci automatski prestaje učlanjenjem u drugu političku stranku ili kandidovanjem na listi druge političke stranke, odnosno na nezavisnoj listi bez saglasnosti Stranke.

 

Iz Stranke se istupa davanjem pisane ili usmene izjave ili vraćanjem članske karte.

 

Isključenje člana izriče se za delovanje suprotno Statutu i Programu Stranke, kao i za delovanje u korist druge političke stranke bez odobrenja organa Stranke, a u skladu sa pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti i drugim aktima Stranke.

 

Član 10.

 

Istaknuti pojedinci i ugledne ličnosti, čije je političko i javno delovanje saglasno osnovnim programskim ciljevima Stranke mogu da postanu počasni članovi Stranke.

 

Počasne članove mogu da kandiduju Predsednik ili  neki od potpredsednika..

 

Odluku o počasnom članu donosi Predsedništvo stranke na predlog Predsednika.

 

Član 11.

 

Evidencija članstva se vodi u pisanom obliku kao jedinstvena centralna elektronska baza podataka.

 

Evidencija članstva i postupak upisa i brisanja iz evidencije, revizija članstva, izdavanja članskih karata, kao i vođenje baze podataka članova bliže se uređuje posebnim pravilnikom.

 

IV SIMBOLI STRANKE

 

Član 12.

 

Stranka  ima pečat, znak, dan, himnu i zastavu.

 

Pečat Stranke je okruglog oblika, prečnika od 25-30 mm sa ćiriličnim natpisom upisanim u krug NARODNI SLOBODARSKI POKRET i sa znakom u sredini pečata koji čini simbolični prikaz zastave koja se vijori i ispod kojeg je ispisano NSP

 

Znak Stranke predstavlja: simbolični prikaz zastave koja se vijori i ispod kojeg je ispisano NSP (skraćeni naziv stranke).

 

Himna Stranke je „Himna seljaku“ za koju je tekst napisao Ljubivoje Ršumović, a muziku Radoslav Graić.

 

Zastava Stranke je znak stranke na beloj ili plavoj osnovi.

 

Dan Stranke je 01.avgust.

 

Slava Stranke je Sveti Despot Stefan Lazarević.

 

Način upotrebe i obeležavanja simbola Stranke bliže se uređuje posebnim pravilnikom .

 

Način upotrebe pečata i izgleda pečata teritorijalnih organizacija uređuju se posebnim pravilnikom.

 

 

V PRIZNANJA I NAGRADE

 

 

Član 13.

 

Za angažovanje i uspeh u ostvarivanju Programa Stranke, članovi i simpatizeri mogu dobiti priznanja i nagrade.

 

Vrstu i oblik priznanja i nagrade utvrđuje Uže predsedništvo opštim aktom, a kandidate za priznanja i nagrade predlaže predsednik Stranke, na inicijativu organa i članova.

 

VII ORGANI STRANKE

 

Član 14.

Organi Stranke su:

 

Skupština;

Predsedništvo;

Predsednik;

Potpredsednici;

Resorni Saveti;

Lokalni organi;

Sekretarijat- administrativna služba;

Drugi organi propisani ovim Statutom ili odlukom organa stranke;

 

 

 SKUPŠTINA

 

Opšte odredbe

 

Član 15.

 

Skupština je najviši organ Stranke, i može biti redovna i vanredna.

 

Redovna skupština održava se najmanje jedanput u dve godine.

 

Redovnu skupštinu saziva i predsedava joj Predsednik Stranke.

 

Predlog dnevnog reda za redovnu sednicu Skupštine utvrđuje Predsednik.

 

Vanrednu skupštinu saziva Predsednik na sopstvenu inicijativu ili na zahtev Predsedništva.

 

Ukoliko Predsednik ne sazove skupštinu u roku iz stava 1. ovog člana, vanrednu Skupštinu saziva Predsedništvo.

 

Dnevni red vanredne sednice Skupštine predlaže onaj na čiji je zahtev sednica sazivana.

 

Mandat članova skupštine traje dok član skupštine vrši funkciju po osnovu koje je postao skupštinar, a mandat delegata koji su određeni na drugi način traje najduže dve godine.

 

Skupština punovažno odlučuje ukoliko joj prisustvuje većina od svih lica koja imaju pravo da učestvuju na skupštini (kvorum).

 

Skupština svoje odluke donosi većinom glasova prisutnih.

 

Sastav Skupštine

 

Član 16.

Skupštinu čine:

 

Predsednik, potpredsednici, članovi Predsedništva, Predsednik Statutarne komisije, predsednici resornih Saveta, do 10 članova koje delegira Predsednik stranke, Predsednici opštinskih odbora, gradskih, okružnih i oblasnih odbora, ili delegati koje opštinski/gradski/okružni/oblasni odbori umesto predsednika delegiraju za učešće na skupštini.

 

Sastav prve naredne skupštine koja bude održana nakon skupštine na kojoj se usvaja ovaj Statut od 18.11.2016. godine, određen je posebnom odlukom Skupštine od 18.11.2016. godine o članovima narednog saziva skupštine, koja se donosi istovremeno sa ovim Statutom.

 

Skupština ima pravo da na svakoj sednici odredi sastav naredne sednice skupštine posebnom odlukom.

 

Nadležnost Skupštine

 

Član 17.

 

Skupština je nadležna da:

 

  • Donosi program rada Stranke, kao i izmene i dopune usvojenog programa;

  • Donosi izmene i dopune Statuta ili novi Satut;

  • Određuje osnove delovanja i aktivnosti Stranke;

  • Bira i razrešava predsednika;

  • Razmatra i usvaja izveštaje o radu svih organa i tela Stranke između dve Skupštine;

  • Donosi odluku o prestanku rada i spajanju sa drugom ili drugim organizacijama;

  • Odlučuje o drugim značajnim pitanjima u vezi sa radom i aktivnostima Stranke;

 

PREDSEDNIK

 

Član 18.

 

 

Predsednik je u okviru svojih dužnosti nadležan da:

 

- predstavlja i zastupa Stranku u skladu sa Zakonom, statutom, programom i opštim aktima  u zemlji i inostranstvu;

- se stara o izvršavanju odluka Skupštine i Predsedništva, sprovodi pojedine delove aktivnosti Stranke u okviru Programa, iznosi stavove Stranke;

- rukovodi radom Stranke i vrši kontrolu rada organa i Stranke;

- saziva i predsedava sednicama Predsedništva, pod uslovima koji su propisani ovim Statutom;

- imenuje lica za čija je imenovanja nadležan na osnovu ovog Statuta ili drugog akta;

- saziva  i predsedava Skupštinom Stranke;

- koordinira i vodi pregovore sa drugim političkim subjektima, odnosno daje pismeno ovlašćenje drugim članovima da to čine;

- delegira iz svoje nadležnosti određena zaduženja potpredsednicima;

- po potrebi delegira iz svoje nadležnosti određena zaduženja drugim organima u organizaciji;

- imenuje i razrešava portparola;

- svojom odlukom imenuje, potpredsednike Stranke i do 10 članova predsedništva, kao i do 10 članova skupštine;

- podnosi izveštaj o radu Skupštini;

- izdaje punomoćje za zastupanje Stranke pred sudom ili drugim organom;

- imenuje savetnike za određene oblasti;

- donosi, nakon što sasluša stav Predsedništva program rada i predizborni program;

- daje saglasnost na formiranje koalicija i drugih oblika povezivanja  sa drugim organizacijama na lokalnom nivou;

- obavlja i druge poslove koje mu poveri Skupština;

- donosi ošte akte koji nisu u nadležnosti skupštine;

- donosi odluku o promeni adrese Stranke;

-  isključivo nadležan za davanje ovlašćenja u vezi predizbornih, ili izbornih radnji, i potvrđivanje lista, odnosno davanje overenih ovlašćenja drugim licima da to učine;

-zaključivanje koalicionih sporazuma, odnosno davanje overenog ovlašćenja drugom članu u vezi sa takvom radnjom;

-potvrđivanje izbornih lista, i raspolaganje mandatima koji budu vraćeni;

-vrši sve druge poslove na koje drugi stranački organi nisu izričito ovlašćeni;

 

Izuzetno u hitnim slučajevima, da bi se sprečile neželjene posledice po funkcionisanje Stranke, razrešava predsednike lokalnih odbora  (oblasni/okružni/gradski/opštinski) i raspušta te odbore Stranke, te imenuje privremeni organ;

 

Predsednik se bira na mandatni period od 4 godine.

 

 

 

POTPREDSEDNICI

 

Član 19.

 

Stranka može imati do 5 potpredsednika.

 

Mandat potpredsednika je 4 godine, a postavlja ih i razrešava Predsednik posebnom odlukom.

 

Potpredsednici su zaduženi za ostvarivanje programskih ciljeva u pojedinim oblastima Programa Stranke.

 

Potpredsednici pomažu predsedniku u obavljanju njegovih poslova.

 

Potpredsednici za svoj rad odgovaraju Predsedniku i Skupštini.

 

 

                                      PREDSEDNIŠTVO

 

 

Član 20.

 

Predsedništvo neposredno rukovodi koordinacionim i operativnim delovanjem Stranke, sprovodeći odluke Skupštine i Predsednika.

 

Predsedništvo Stranke je operativno-koordinacioni organ Stranke, koji redovno zaseda, analizira aktuelnu društveno-političku situaciju, zauzima opšte stavove i obavlja druge poslove neophodne za kontinuirano funkcionisanje u radu Stranke.

 

Predsedništvo zaseda najmanje jednom u 4 meseca.

 

U izuzetnim slučajevima, kada je neophodno hitno reagovati ili kada ne postoji mogućnost za sazivanje sednice Skupštine, Predsedništvo može  doneti odluku iz nadležnosti ovog organa. 

 

Za svoj rad Predsedništvo odgovara Skupštini i Predsedniku.

 

Mandat Predsedništva je dve godine.

 

Sastav Predsedništva

 

Član 21.

U sastav Predsedništva ulaze:

 

Predsedni1k, Potpredsednici; do 10 članova koje imenuje Predsednik; Predsednici Resornih Saveta, Koordinatori oblasnih odbora, Portparol i Sekretar stranke, kao i lica koja imenuje skupština;

Radom predsedništva rukovodi predsednik.

 

Nadležnost Predsedništva

 

Član 22.

 

Predsedništvo u okviru svojih aktivnosti 

 

  • sprovodi odluke Skupštine i Predsednika;

  • kontroliše rad nosilaca  funkcija i odlučuje o njihovoj odgovornosti;

  • imenuje sekretara Predsedništva;

  • utvrđuje godišnji finansijski plan;

  • donosi poslovnik o radu Predsedništva;

  • donosi odluku o udruživanju Stranke u šire političke saveze u Republici Srbiji i inostranstvu

  • obavlja poslove koje mu poveri Skupština;

  • vrši kontrolu rada predstavnika Stranke u institucijama;

  • vodi aktivnosti Stranke između dva zasedanja Skupštine;

  • razmatra izveštaje Predsednika o radu Stranke;

  • utvrđuje predlog dnevnog reda za redovnu sednicu Skupštine;

  • obavlja i druge poslove koje mu Skupština stavi u nadležnost

  • obavlja i ostale poslove koji nisu u nadležnosti drugih organa Stranke.

 

Postupak odlučivanja i način rada

 

Član 23.

 

Način rada i odlučivanja, kao i druga pitanja od značaja za rad Predsedništva uređuje se Poslovnikom o radu Predsedništva.

 

Radom Predsedništva rukovodi Predsednik Stranke, a u slučaju njegovog odustva potpredsednik koga ovlasti Predsednik.

 

Sednica predsedništva može se održati ako na njoj prisustvuje više od polovine članova Predsedništva.

 

Predsedništvo donosi odluke većinom od prisutnih članova.

 

Vođenje sednice Predsedništva i glasanje na sednici Predsedništva uređuju se Poslovnikom o radu Predsedništva

 

 

RESORNI SAVETI

 

 

Član 24.

 

Saveti se formiraju na osnovu potreba Stranke. 

 

Savetom rukovode pojedini članovi predsedništva ili drugi članovi stranke u skladu sa Odlukom Predsednika.

 

Saveti se sastaju po potrebi i imaju funkciju savetodavnog tela. 

 

Predsednike resornih saveta imenuje Predsednik.

 

 

Član 25.

Resorni Saveti su: 

 

  • Savet za politička pitanja (Politički savet)

  • Savet za privredu;

  • Savet za pravna pitanja i propise

  • Savet za poljoprivredu

  • Savet za socijalna pitanja;

  • Savet za energetiku;

  • Savet za kulturu;

  • Savet za spoljnu politiku;

  • Savet za zdravstvo

  • Savet za obrazovanje

  • Savet za medije;

  • Savet za bezbednost;

 

Predsednik svojom odlukom može odrediti i postojanje resornih Saveta i za druge pojedine oblasti, koje nisu taksativno predviđene ovim Statutom.

 

 

 

 

STATUTARNA KOMISIJA

 

Član 26.

 

Statutarna komisija je poseban organ zadušen za kontrolu zakonitosti postupanja članova i funkcionera, i rešavanje u statusnim stvarima.

 

Statutarna komisija ima dva člana i predsednika koje bira Predsednik.

 

Predsednik Statutarne komisije mora biti lice koje ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i najmanje pet godina iskustva u pravnoj struci.

 

Mandat Statutarne komisije se određuje u trajanju od dve godine.

 

Statutarna komisija punovažno odlučuje ukoliko sednici prisustvuje najmanje dva člana tog organa. Odluke se donose većinom glasova od ukupnog broja članova.

 

Član 27.

 

U okviru svoje nadležnosti, Statutarna komisija:

 

  • tumači opšta akta Stranke;

  • izrađuje nacrte opštih akata stranke, i prosleđuje ih Predsedniku ili licu koje on odredi;

  • odlučuje o usklađenosti opštih akata Stranke sa Statutom ;

  •  daje mišljenje na nacrt opštih akata kao i na predloge njihovih izmena i dopuna;

  • daje mišljenje  o usklađenosti pojedinačnih akata i odluka svih organa Stranke sa opštim aktima;

  •  odlučuje kao drugostepeni organ u okviru postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti;

  • odlučuje po žalbama i pritužbama  u slučaju prestanka članstva ili funkcije u organizaciji;

  • donosi Poslovnik o svom radu

 

LOKALNO ORGANIZOVANJE

 

OBLASNI ODBORI

 

Član 28.

 

Stranka ima 5 (pet) Oblasnih odbora i to za Oblasti: 

 

  • Grad Beograd sa sedištem u Beogradu, koga čine ga Opštinski odbori Stari Grad, Vračar, Savski Venac, Novi Beograd  Zvezdara, Rakovica, Čukarica, Zemun , Palilula, Surčin, Barajevo,  Sopot, Obrenovac, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Voždovac)

 

  • AP Vojvodina, sa sedištem u Novom Sadu koga čine sledeći okruzi: Južnobački, Severnobački, Zapadnobački, Srednjebanatski, Severobanatski, Južnobanatski, Sremski;

 

  • AP Kosovo i Metohija, sa sedištem u Gračanici, koga čine sledeći okruzi Kosovski, Pećki, Prizrenski, Kosovsko-mitrovački i Kosovsko-pomoravski;

 

  • Oblast Šumadija i Zapadna Srbija, sa sedištem u Kruševcu, koga čine sledeći okruzi: Mačvanski, Kolubarski, Podunavski, Braničevski, Šumadiski, Pomoravski, Borski, Zaječarski, Zlatiborski, Moravički, Raški i Rasinski;

 

  • Oblast Jug i Istok, sa sedištem u Nišu,  u čiji sastav ulaze sledeći okruzi: Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički, Pčinjski;

 

 

Član 29.

 

Mandat Oblasnog odbora traje dve godine.

 

Oblasni odbor čine Okružni odbori sa teritorije te oblasti. Oblast za Grad Beograd čine odbori sa teritorije navedenih opštinskih odbora.

 

Radom Oblasnog odbora  koordinira lice koje odredi Predsednik stranke.

 

Koordinator oblasnog odbora dužan je da napravi plan rada za tekuću godinu, kao i da podnosi redovne izveštaje Predsedniku ili licu koje on ovlasti na kontrolu rada oblasnog odbora.

 

Predsednik  posebnim aktom uređuje način rada Oblasnih odbora.

 

 

B) OKRUŽNI ODBOR

 

Član 30.

 

Okružni odbori su: za grad  Beograd – oblasni Odbor za Grad Beograd, potom Južnobački, Severnobački, Zapadnobački, Srednjebanatski, Severobanatski, Južnobanatski, Sremski, Kosovski, Pećki, Prizrenski, Kosovsko-mitrovački i Kosovsko-pomoravski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski, Braničevski, Šumadiski, Pomoravski, Borski, Zaječarski, Zlatiborski, Moravički, Raški i Rasinski, Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički, Pčinjski.

 

Sedišta okružnih odbora jesu gradovi/opštine u kojima se nalazi sedište okruga u smislu propisa Republike Srbije.

 

Član 31.

 

Mandat Okružnog odbora traje dve godine.

 

Okružni odbor sačinjavaju Gradski/Opštinski odbori sa teritorije konkretnog okruga.

 

Radom Okružnog odbora  koordinira lice koje odredi Predsednik stranke.

 

Koordinator okružnog odbora dužan je da napravi plan rada za tekuću godinu, kao i da podnosi redovne izveštaje Predsedniku ili licu koje on ovlasti na kontrolu rada oblasnog odbora.

 

Predsednik  posebnim aktom uređuje način rada okružnih odbora.

.

 

 

V) GRADSKI / OPŠTINSKI ODBORI

 

Član 32.

 

Gradski / Opštinski odbor ima mandat u trajanju od dve godine. 

 

Gradskim / Opštinskim odborom koordinira lice koje odredi Predsednik.

 

Koordinator Gradskog/opštinskog odbora dužan je da izradi plan rada kao i da podnosi redovne izveštaje predsedniku Predsedniku ili licu koje on odredi.

 

Izborni postupak za predsednika, potpredsednike i članove se reguliše posebnim aktom koga donosi Predsednik.

 

Bilo koji oblik teritorijalnog organizovanja Stranke može biti raspušten od strane Predsednika, i to na predlog koordinatora ili predsednika tog tela, nekog od potpredsednika, ili na sopstvenu inicijativu predsednika.

 

Predsednik će istim aktom o raspuštanju, ujedno i odrediti koordinatora (privremenu organ)  za konkretan oblik teritorijalnog organizovanja stranke.

 

 

ADMINISTRATIVNA SLUŽBA-SEKRETARIJAT

 

 

Član 33.

 

Radi tehničko-administrativne realizacije poslova Stranke osniva se administrativna služba.

 

Poslovima administrativne službe rukovodi Sekretar, koga imenuje Predednik Stranke.

 

Lica angažovana u administrativnoj službi su neposredno podređeni Sekretaru, a  za svoj rad odgovaraju Sekretaru i Predsedniku.

 

 

VIII FINANSIRANJE I IMOVINA STRANKE

 

Član 34.

 

Sredstva za svoju aktivnost Stranka obezbeđuje iz članarina, priloga, legata i budžeta, u skladu sa zakonom.

 

Svaki član dužan je da u skladu sa svojim mogućnostima doprinese finansiranju rada, sticanju i očuvanju imovine Stranke.

 

Narodni poslanici i odbornici i drugi funkcioneri izabrani ili imenovani na predlog Stranke, dužni su da materijalno pomažu Stranku u skladu sa svojim mogućnostima i primanjima koja ostvaruju.

 

Član 35.

 

Imovina Stranke je nedeljiva i njome upravlja predsednik ili lice koje on ovlasti.

 

Članovi Stranke koji napuste Stranka ili budu isključeni iz Stranke nemaju pravo na korišćenje i zadržavanje imovine, kao i na korišćenje obeležja Stranke.

 

Član 36.

 

Za finansijsko poslovanje, podnošenje finansijskih izveštaja, vođenje knjiga i kontakte sa nadležnim organom, odgovaran je Generalni sekretar ili lice koje on ovlasti uz saglasnost Predsednika.

 

Unutrašnju kontrolu finansijskog poslovanja vrši lice koje odredi Predsednik.

 

Pravilnikom o finansiranju i imovini Stranke bliže se uređuju način, sticanja i raspolaganja sredstvima Stranke, unutrašnja kontrola i međusobni odnosi teritorijalnih organizacija u pogledu korišćenja sredstava.

 

IX UDRUŽIVANJE STRANKE

 

Član 37.

 

Stranka može da se spoji sa drugim političkim strankama ili da se udruži u šire političke saveze u Republici Srbiji i inostranstvu, na osnovu odluke Predsedništva.

 

X POSTUPAK DONOŠENJA I IZMENE STATUTA I OPŠTIH

AKATA

 

Član 38.

 

Inicijativu za izmenu, dopunu i donošenje Statuta i Programa mogu pokrenuti Predsednik, potpredsednici ili Predsedništvo.

 

U slučaju da se usled odluka državnih organa ili drugih nepredviđenih okolnosti  rad i sastajanje skupštine bude otežano (razlozi koje utvrđuje predsednik), Predsednik stranke može izmeniti odredbe Statuta u celini ili u pojedinim delovima.

 

Ovako nastala promena Statuta se verifikuje na prvoj narednoj sednici Skupštine, a nakon što prestanu okolnosti koje su dovele do otežanog sastajanja ili rada Skupštine.

 

Član 39.

 

Opšti akti Stranke su:

- Statut;

- Poslovnik Skupštine;

- Poslovnik Predsedništva;

- Pravilnik o učlanjenju i evidenciji članstva;

- Pravilnik o teritorijalnoj organizaciji Stranke;

- Pravilnik o pečatu;

- Pravilnik o načinu upotrebe obeležja Stranke;

- Pravilnik o priznanjima i nagradama;

- Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti;

- Pravilnik o organizaciji u dijaspori;

- Pravilnik o finansiranju i imovini Stranke;

- Pravilnik o postupku utvrđivanja lista kandidata za

nosioce javnih funkcija, poslanike i odbornike;

- Pravilnik o poslaničkim i odborničkim klubovima i

- drugi opšti akti.

 

XI PRESTANAK RADA STRANKE I RASPOLAGANJE IMOVINOM

 

Član 40.

 

O radu, prestanku rada i delovanju Stranke, odlučuje Skupština na predlog predsednika.

 

Odlukom o prestanku rada se odlučuje i o raspolaganju imovinom.

 

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 41.

 

Skupština na kojoj se usvaja ovaj Statut ovlašćuje predsedavajućeg Miroslava Parovića da u slučaju potrebe otklanjanja nedostataka i usklađivanja sa pozitivnim propisima, sastavi, donese, potpiše i podnese odgovarajuću dokumentaciju, do dobijanja rešenja o registraciji promena koje se vrše na skupštini.

 

Skupština je na istoj sednici ovlastila Predsednika da u roku od 30 dana odredi Tim koje će najkasnije do 31. avgusta izvršiti reviziju članstva uz saglasnost Predsednika.

 

Organi izabrani na skupštini na kojoj se usvaja ovaj Statut imaju mandat u trajanju koji je određen ovim statutom.

 

Novoizabrani organi počinju vršiti dvoje nadležnosti danom donošenja Rešenja o registraciji promena od strane nadležnog registracionog organa nadležnog za registar političkih stranaka.

 

Član 42.

 

Sve odredbe prethodno važećeg statuta prestaju da važe po donošenju rešenja o upisu promene u registru političkih stranaka.

 

Ovaj Statut stupa na snagu danom donošenja, usled hitnosti koja je uslovljena potrebom da se što pre pristupi primeni novog imena i novog vizuelnog identiteta stranke, a primenjivaće se po donošenju rešenja o upisu promene u registru političkih stranaka.

 

 

 

 

U Novom Sadu, 

18.11.2016. godine

 

Predsedavajući, s.r.

Miroslav Parović

-1-