All for Joomla All for Webmasters

ШТА МИ ХОЋЕМО ДА УРАДИМО?

Народни слободарски покрет (НСП) ће, у времену које је пред нама, настојати да свим легалним политичким средствима изврши утицај на државне и друштвене процесе. И кроз институције система, али и ванинституционално, ми ћемо покретати и учествовати у пројектима који ће допринети испуњењу наших пет кључних политичких задатака, чији је крајњи циљ – долазак на власт у Србији и успостављање државног система који ће коренсподирати са духом времена у којем живимо. НСП ће своје политичке циљеве остваривати самостално, али и у сарадњи са сличним политичким, струковним, невладиним или другим организацијама у земљи и иностранству.

Народни слободарски покрет прокламује следећих пет кључних политичких задатака, на чијој реализацији ћемо предано радити:

 

1. Успостављање владавине права

У деветнаестом веку модерна српска држава настајала је тако што су дружине хајдука и ускока схватиле значај стварања институција система, а потом и предано радиле на томе. Поразно је да у XXI веку државне институције нестају, а да на њихово место долазе недефинисане дружине и разноразни картели.

Оздрављење институција и успостављање владавине права полази од оздрављења политичког система. Предуго смо заточеници система у коме неодговорну власт наслеђује исто тако неодговорна опозиција. И зато не чуди што из циклуса у циклус поверење људи у институције пада. Из тог разлога сматрамо да се спирала пропадања може прекинути само увођењем принципа одговорности за дату реч или повучен политички потез.

Данас је неопходно спровести процес ресуверенизације наше унутрашње политике, а то значи да је неопходно ојачати државне инстутуције Србије на начин да се у њима доносе одлуке од стратешког значаја за развој нашег друштва. Није могуће успоставити владавину права без враћања интегритета и друштвене моћи државним институцијама Републике Србије. То значи да је потребно очистити јавни простор Србије од  разних ванинстутуционалних центара моћи – било од домаћих центара моћи (однарођена политичка, економска и криминална олигархија) било од страних центара моћи (непримерено деловање страних амбасадора и обавештајених мрежа). У овом сегменту посебно треба обуздати утицај НАТО држава и њихових мрежа, и домаћих и страних, у Србији. У унутарполитичком смислу, ресуверенизација значи враћање демократског капацитета нашим институцијама што се постиже кроз референдумски процес по свим важним питањима за даљи развој Србије. Из тог разлога потребно је, да би се суверенитет поново успоставио, извршити промену партијског и изборног система у Србији.

2. Србија као војно и политички неутрална држава

Војна неутралност Србије представља основу успостављања концепта политички неутралне државе. Раније је војна неутралност била синоним за НЕ у НАТО, док би се у новонасталим околностима могла тумачити и у контексту НЕ сукоб са САД. Суштински, војна неутралност јесте тачка балансирања и уједно најстабилнија полазна основа за све друге сфере живота и политике у земљи.  У времену које је пред нама војна неутралност Србије могла би да се кандидује као најмањи заједнички садржалац регионалног интереса Русије и САД, али и Кине и највећег броја европских држава.

Данас је битна компонента квалитетног живота грађана и питање безбедности – јер нема достојанственог, доброг и нормалног живота наших грађана ако тај живот није безбедан.

Наш концепт неутралности јесте неутралност под оружјем, а то значи рад на развоју свих безбедносних механизама у Србији. Овакав концепт неутралности подразумева враћање безбедносне културе у све сфере друштвеног живота, обнову идеје „наоружаног народа“ (као једног облика војне безбедносне структуре поред професионалног дела те структуре), спремности да се у свим вредносним и цивилизацијским процесима какав је борба против тероризма и међународног криминала – активно учествује.

Наш концепт је и активна неутралност, неутралност која нас не би изоловала од главних цивилизацијских и глобалних процеса. Активна неутралност подразумева повезивање са свим државама и савезима који учествују у обликовању бољих међународних и безбедносних услова и у региону и у свету. Таква неутралност значила би наше активно учешће у мисијама Савета безбедности ОУН, подизање хуманитарних капацитета наших оружаних снага, развој цивилне заштите, која би, осим свог основног задатка – да помаже нашим грађанима у природним катастрофама (земљотреси, поплаве, пожари), такође, била спремна и да пружи исту такву солидарну помоћ другим народима и државам. У том смислу, наша неутралност била би активна и солидарна, али исто тако била би активна и у смислу сарадње са међународним факторима у борби против тероризма и  међународног криминала.

Други аспект политичке неутралности јесте економска независност која би се остварила кроз концепт Србија као слободна пословна зона Европе.  Србија данас има јединствену позицију у Европи – једина је земља која има слободне трговинске односе са Русијом, несметане политичке и економске односе са државама ЕУ, као и висок ниво инвестиција из Кине. Такође, војна неутралност Србије намеће и одређене баријере ка политичом сврставању и даљем кретању земље ка ЕУ, која је и сама у великој институционалној кризи. Ми ћемо законе прилагодити фактичком стању, јер је, практично, Србија данас једини пут економске сарадње између Русије и ЕУ. На тај начин створићемо предуслове да Србија прерасте у слободну пословну зону Европе, налик Хонк Конгу у Кини. На овај начин створили би се и предуслови за долазак великог броја инвеститора, којима се не би давале субвенције, већ прилика да преко Србије лакше долазе до тржишта. Кроз овакав модел у наредних пет година могло би се реално упослити готово пола милиона људи.

3. Успостављање концепта српског културног простора

Успостављање концепта српског културног простора представљало би успостављање јединственог простора на Балкану на којем већ живи српски народ, простора где се говори и пише српски језик и негује српска култура и традиција. Српски културни простор представљао би наддржавни простор са матицом у Србији, који не би био ограничен званичним државним границама, али у оквиру којег би се поштовао суверенитет сваке од држава које су признате од стране Србије и који би био усклађен са формално-правним актима држава.

Концепт српског културног простора идејно је уоквирен развојем образовања, науке и културе – лишен територијалних претензија, али са израженом тежњом ка слободи и аутономији српског народа у овим оквирима. Српски културни простор не дефинише се појмовима дијаспоре, расејања и региона, његова идеја је у изворности и једнакости српског народа са свим народима који живе на овом простору. У духу европске и хришћанске традиције развијен је и српски идентитет, а његово очување и развој су у самим темељима европских идеја. Српски културни простор у досадашњим институционалним оквирима Србије није препознат као концепт. Вођење наддржавне културне политике која поштује једнакост и различитост јесте основа европске политике.

Али, да би идеја јаког и јединственог српског културног простора била остварена, нужно је да се крене од саме матице, у којој озбиљно мора да се схвати значај улагања у развој националне културне политике, као и да се константно ради на томе. Сматрамо да је вођење пројеката који би покрили целокупан српски културни простор неопходно, а први корак је прављење десетогодишњих стратегија – идентификација проблема, евидентирање потреба и обезбеђивање ресурса и средстава за спровођење стратегије.

 

4. Заустављање аутогеноцида

Сваке године у Србији се готово четрдесет хиљада људи мање роди него што умре. Изврши се више десетина хиљада абортуса. Хиљаде младих и образованих људи напушта земљу у потрази за послом. Расељавају се села и мањи градови. Домаћа привреда и предузетништво се не развија, а фаворизују се стране компаније. Стотине хиљада хектара земљишта остаје необрађено.

Узимајући у обзир све параметре живота, са жаљењем се може констатовати да је у Србији на делу аутогеноцид, који траје већ дуже од две деценије, који за последицу има драстично погоршање демографске слике нашег друштва и који прети да доведе у опасност чак и биолошки опастанак народа.

Као одговорни људи, свесни смо да се овакав развој догађаја мора зауставити ако желимо да се смер пропадања преокрене у пут опоравка нације. Зато ћемо ми као покрет одговоран за садашњост и будућнст Србије и српског народа перманентно радити на заустављању аутогеноцида и на отклањању последица. Као једну од првих мера покренућемо снажну кампању у правцу јачања домаће привреде. Само економски самосталан појединац, економски самостална група и економски самостална нација могу рачунати и на слободу. Оснаживањем домаће привреде стичу се услови да новостворена вредност остане у земљи и постане основ развоја и напратка Србије.

Тешка економска ситуација налази се у основи аутогеноцида и зато ми сматрамо да је од круцијалне важности – напрегнути све домаће капацитете и пронаћи савезнике у домаћим власницима капитала, јер је потпуно јасно да је  неолиберални концепт економије, који фаворизује стране инвестиције и сарадњу са иностраним монетарним институцијама, само појачао лоше ефекте и довео државу до потпуне финансијске и економске зависности, а тиме и до политичке зависности.

5. Уништење мафије

Српско друштво и држава налазе се у пипцима мафијашке хоботнице коју је инсталирала НАТО структура. Санкције и бомбардовање прерасло је у картелизацију Србије по моделу латиноамеричких држава, а све са циљем коначног гашења сваког облика суверенитета наше земље.

Мафија прожима безбедносне структуре, судове, тужилаштва, политичке странке, јавна предузећа, министарства, спорт, једном речју – готово све друштвене сфере.

Посебно је опасно то што је НАТО у нашем окружењу и на делу наше територије успоставио своје мафијашке системе и чак им омогућио да слободно располажу државним ресурсима (Црна Гора и Косово и Метохија).

Једну од најважнијих ствари коју ћемо иницирати јесте доношење антимафијашког закона. Целокупан државни апарат, али и друштво у целини морају бити укључени у ову борбу, јер ће нам у супротном мафијашки картели регрутовати децу као модерне јањичаре у своје фаланге.