Спољнополитичка и безбедносна оријентација стални је предмет спорења унутар српског друштва и српске политичке елите. Огромна друштвена енергија троши се на причу о савезима у које држава мора или треба да ступи. На кључна места за обликовање и вођење спољне политике доводе се кадрови без адекватног знања и искуства. Дипломатска служба претворена је у партијске сервисе за запошљавање кадрова. Уместо да се наши мали и ограничени ресурси користе за активну, али опрезну и неутралну спољну политику, данас се питање прикључивања савезима поставља као животно питање за Србију, што је погрешно. Спољна политика води се на основама волунтаризма, без озбиљних стратешких анализа и припрема, као и без разумевања процеса прекомпоновања савременог света.
СПОЉНА ПОЛИТИКА И САВЕЗИ
НАРОДНИ СЛОБОДАРСКИ ПОКРЕТ залаже се за изградњу Србије без очекивања да нам неко други решава проблеме. Проблеми се неће решити простим приступањем било каквом савезу, већ окретањем себи и раду. Ресурси допуштају мање амбициозну, штедљивију, али више фокусирану активну спољну политику, која ће бити усмерена на предвиђање и превенцију проблема, а све са циљем стварања снажних позиција за доношење судбоносних одлука у судбоносном тренутку.
Активна, опрезна и уздржана спољна политика, ограниченог типа, одговарајућа снази и ресурсима наше државе. Заузимање позиције активно неутралне земље, једнако отворене за сарадњу и са источним и са западним земљама, која одлуке доноси искључиво ослањајући се на интересе народа и државе, разумевајући актуелне процесе, попут стварања Нове Европе на простору од Лисабона до Владивостока, са осовином Париз-Берлин-Москва. У времену великих тектонских промена, и сеоба народа, које прете да битно промене друштвено политичку слику европског континента, отварајући нове безбедносне изазове користити своје геостратешке позиције зарад активног укључивања у борбу против тероризма, трговине људима и наркокартела, и у том смислу у пуној мери укључити се у размену информација и сарадњу са свим оним земљама које су за ову борбу заинтересоване. Приоритетно бављење регионом уз побољшање сарадње са суседима, и потрагом за оним снагама са којима је то могуће. Коришћење чињенице да је Србија потписница и гарант Дејтонског споразума за остваривање веће улоге у његовом спровођењу.
Избегавање сврставања у савезе и развој практичне сарадње у свим областима са сваком заинтересованом страном, савезом или појединачном државом афирмишући националне и државне интересе. Позивање на Повеље УН и докумената и институција које чине основ међународног права, уз активно праћење и предвиђање промена на глобалном плану. Приоритетно бављење земљама Балкана и вођење активне политике према земљама у окружењу, пре свега онима у којима живи српски народ. Професионализација спољне политике и дипломатске службе. Увођење строжих професионалних и старосних критеријума за обављање делатности у овим областима. Промена имена дипломатске академије. Развој економске, јавне и културне дипломатије.
