Спољнополитичка и безбедносна оријентација стални је предмет спорења унутар српског друштва и српске политичке елите. Огромна друштвена енергија троши се на причу о савезима у које држава мора или треба да ступи. На кључна места за обликовање и вођење спољне политике доводе се кадрови без адекватног знања и искуства. Дипломатска служба претворена је у партијске сервисе за запошљавање кадрова. Уместо да се наши мали и ограничени ресурси користе за активну, али опрезну и неутралну спољну политику, данас се питање прикључивања савезима поставља као животно питање за Србију, што је погрешно. Спољна политика води се на основама волунтаризма, без озбиљних стратешких анализа и припрема, као и без разумевања процеса прекомпоновања савременог света.
НАРОДНИ СЛОБОДАРСКИ ПОКРЕТ залаже се за изградњу Србије без очекивања да нам неко други решава проблеме. Проблеми се неће решити простим приступањем било каквом савезу, већ окретањем себи и раду. Ресурси допуштају мање амбициозну, штедљивију, али више фокусирану активну спољну политику, која ће бити усмерена на предвиђање и превенцију проблема, а све са циљем стварања снажних позиција за доношење судбоносних одлука у судбоносном тренутку.
[/vc_cta]Активна, опрезна и уздржана спољна политика, ограниченог типа, одговарајућа снази и ресурсима наше државе. Заузимање позиције активно неутралне земље, једнако отворене за сарадњу и са источним и са западним земљама, која одлуке доноси искључиво ослањајући се на интересе народа и државе, разумевајући актуелне процесе, попут стварања Нове Европе на простору од Лисабона до Владивостока, са осовином Париз-Берлин-Москва. У времену великих тектонских промена, и сеоба народа, које прете да битно промене друштвено политичку слику европског континента, отварајући нове безбедносне изазове користити своје геостратешке позиције зарад активног укључивања у борбу против тероризма, трговине људима и наркокартела, и у том смислу у пуној мери укључити се у размену информација и сарадњу са свим оним земљама које су за ову борбу заинтересоване. Приоритетно бављење регионом уз побољшање сарадње са суседима, и потрагом за оним снагама са којима је то могуће. Коришћење чињенице да је Србија потписница и гарант Дејтонског споразума за остваривање веће улоге у његовом спровођењу.
Избегавање сврставања у савезе и развој практичне сарадње у свим областима са сваком заинтересованом страном, савезом или појединачном државом афирмишући националне и државне интересе. Позивање на Повеље УН и докумената и институција које чине основ међународног права, уз активно праћење и предвиђање промена на глобалном плану. Приоритетно бављење земљама Балкана и вођење активне политике према земљама у окружењу, пре свега онима у којима живи српски народ. Професионализација спољне политике и дипломатске службе. Увођење строжих професионалних и старосних критеријума за обављање делатности у овим областима. Промена имена дипломатске академије. Развој економске, јавне и културне дипломатије.
