All for Joomla All for Webmasters

ОБНОВА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ И ФИНАНСИЈА

Ревизија закона који креирају пословни амбијент и усклађивање прописа. Реформа државне управе (укључујући судство) и реорганизација јавних предузећа. Реформа пензионог, здравственог и образовног система, уз обавезно увођење предмета који обрађују тематику предузетништва и финансијску едукацију. Смањење буџетског дефицита и јавног дуга – фискална консолидација. Реформа пореског система и парафискалних оптерећења, уз увођење и проширење пореских подстицаја. Увођење институције контроле финансијског пословања предузећа и установа каква је некада била СДК-а. Одржавање „пливајућег“ девизног курса, уз минималне интервенције на девизном тржишту. Стабилност финансијског система и стимулација штедње. Активна политика запошљавања. Дефинисање приоритетних делатности (стратегија фокуса) – пољопривреда, прехрамбена индустрија, информационо-комуникациона технологија, израда софтвера, саобраћај и логистика, производња енергије, грађевинарство. Смањење неликвидности привреде. Формирање републичке развојне банке и неколико локалних комуналних банака. Формирање државног фонда за покретање Србије, чији би кључни улагачи били домаћи привредници и привредници из дијаспоре, а гарант њихових улога било би земљиште у државном власништву. Средствима из овог фонда финансирале би се стратешке производне гране, попут производње хране, металског комплекса, IT сектора итд. Подршка занатлијама и породичним фирмама.

Привреда Србије налази се данас пред банкротом. Цео економски модел грађен после 2000-те године показао се као неодржив и довео је до тога да су резултати супротни од онога што је прокламовано. Упркос томе, економију, финансије, агенције и јавна предузећа и даље воде исти они људи који су уништили привредне потенцијале ове земље. Укупни дуг достигао је скоро 60% бруто друштвеног производа. Незапосленост радно способног становништва прелази 30%, индустријска производња је на нивоу од 40% производње из 1989. године, страни инвеститори добијају и до 10.000 евра по радном месту, а домаћи привредници не могу да добију ни десети део те суме. Већина великих домаћих система је презадужена, пензиони систем је неодржив, а јавна предузећа и државна администрација постали су социјалне установе за запошљавање партијских кадрова. Домаћи банкарски систем уништен је и сведен на 20% тржишта, а камате су међу највећим у Европи.

Спречити банкрот и пропаст српске привреде. На елементарно профитабилним основама, обновити производне и индустријске потенцијале где год је то могуће. У безбедносно проблематичним крајевима чак и тај услов треба укинути – тамо су потребне циљане инвестиције у системима који ће макар пословати с нулом. Реформисати укупни порески систем и буџетски прорачун како би се смањио дефицит, јавни дуг и увоз. Спречити дужничко ропство и постепено смањивати спољни дуг. Обновити домаћи банкарски сектор. Подстицати извоз. Подстаћи економску децентрализацију. Развијати код грађана још од основног образовања радну етику, културу предузетништва и пословне иницијативе.

Ревизија закона који креирају пословни амбијент и усклађивање прописа. Реформа државне управе (укључујући судство) и реорганизација јавних предузећа. Реформа пензионог, здравственог и образовног система, уз обавезно увођење предмета који обрађују тематику предузетништва и финансијску едукацију. Смањење буџетског дефицита и јавног дуга – фискална консолидација. Реформа пореског система и парафискалних оптерећења, уз увођење и проширење пореских подстицаја. Увођење институције контроле финансијског пословања предузећа и установа каква је некада била СДК-а. Одржавање „пливајућег“ девизног курса, уз минималне интервенције на девизном тржишту. Стабилност финансијског система и стимулација штедње. Активна политика запошљавања. Дефинисање приоритетних делатности (стратегија фокуса) – пољопривреда, прехрамбена индустрија, информационо-комуникациона технологија, израда софтвера, саобраћај и логистика, производња енергије, грађевинарство. Смањење неликвидности привреде. Формирање републичке развојне банке и неколико локалних комуналних банака. Формирање државног фонда за покретање Србије, чији би кључни улагачи били домаћи привредници и привредници из дијаспоре, а гарант њихових улога било би земљиште у државном власништву. Средствима из овог фонда финансирале би се стратешке производне гране, попут производње хране, металског комплекса, IT сектора итд. Подршка занатлијама и породичним фирмама.