Разједињена, неуређена, без оријентације – Србија је данас више земља него држава. Отргнути од наде, услед недостатка здраве и аргументоване полемике смоотуђени од сопствене историје, као народ тонемо у равнодушност, губимо самопоуздање и веру. Парламент не одражава стварно расположење и вољу грађана. Изгубили смо поверење у политику и политичаре, у државне институције и систем. У народу акумулиране су поделе, разочарења и изневерена очекивања.
Нема више поделе на левицу и десницу. Данас се политика дели на оне који све подређују тржишту и свему знају цену, и на нас који све подређујемо Човеку и свему знамо вредност. Србији су потребне институције са снажним упориштем у народу.
У 21. веку потребно је изградити нови суверенитет државе, ослоњен на најбоље традиције српског народа. Подизање самопоуздања и осећаја престижа код грађана. Обнова осећаја сигурности и извесности, као и обнова осећаја континуитета државности и идентитета. Подизање угледа Србије и јачање веза у свету.
Стварање предуслова за изградњу истинске елите из најздравијег ткива народа која ће бити у стању да изнесе и најсудбоносније одлуке за народ и државу, елите која доприноси стабилности, јединству и континуитету државности, али и економском напретку, као и смиривању националних страсти и унутрашњих сукоба, те побољшању угледа и спољополитичког положаја државе. Изградња јединства сагласности око основних питања. Повратак поверења у државу и њене институције, почев од Владе и Парламента.
Да би изборила пут обнављања суверености Србији су потребни одговори на питања која намеће њена прошлост. Отварање широке јавне дебате о најбољим традицијама попут монархизма које су спољним утицајем српском народу насилно укинуте.