Кроз читав свој живот се трудим да будем одговорна особа која својим трудом и радом ствара све што има, од материјалних до нематеријалних вредности. По истом принципу, дакле одговорно сам заједно са својим сарадницима донео тешку одлуку да под скандалозним условима узмемо учешће у изборном процесу и да буквално пред себе ставимо немогућу мисију бивствовања између власти која агресивно гура своју накарадну политичку логику и оних који радикално гурају причу о бојкоту преко које руше кредибилитет свима који мисле да опозициона битка може имати и друге облике. И сада буквално пред расписивање избора долазим у позицију да ме председник државе, Александар Вучић вређа „бацањем на сто“ понижавајуће понуде да се изборни цензус смањи на три посто. Ова понуда иде уз синхронизовану кампању о томе да ће сада свима нама фотеље и државне јасле бити доступније чиме власт још једном покушава да нас све доведе у позицију бедника којима њихова „милостива рука“ баца мрвице са стола.
Да будемо начисто. Правила игре се не мењају непосредно пред почетак утакмице и из тог разлога се ја буним против смањења изборног цензуса. Неће оваква одлука помоћи успостављању политичког плурализма у Србији, чак напротив још ће додатно појачати могућност прављења политичког инжењеринга. Да ствар буде гора, сам Вучић и медији блиски њему већ сада јавност припремају на по власт жељени исход избора и труде се да унапред умање могућност озбиљног политичког организовања и уласка у парламент оних политичких опција које су реална алтернатива и потенцијална опасност по режим.
Са друге стране, оно што власт има обавезу да ради, а то упорно одбија је да омогући једнак приступ медијима и другим ресурсима неопходним за бављење политиком. Власт и даље подстиче да појединци из криминалног миљеа организују људе за теледириговано гласање, такође бројне социјалне групе у Србији се преко јавних служби буквално уцењују или купују да свој глас дају онима за које је режим проценио да би било добро да буду у Народној скупштини. Све ово је у колизији са законима који регулишу изборе и ја позивам Александра Вучића да уместо што спушта цензус, реши ова питања и онда слободно може лествицу да дигне и на десет посто.
Ми из коалиције Народни блок смо своју одлуку о изласку на изборе донели још у новембру и од онда смо у кампањи, што значи да нисмо полетели за коском коју нам је власт бацила. Оно што је симптоматично је то што смо ми једина групација која је објавила да иде на изборе, а да нисмо добили нити један секунд на телевизијама са националном фреквенцијом. Занимљиво је и то што иако имамо јасан антирежимски став нисмо добили нити један секунд ни у оном делу медија који слове за опозиционе. Ово је посебно занимљиво јер ми из Народног блока имамо врло аутентичне приче и то из прве руке имајући у виду да смо и Велимир Илић и генерал Момир Стојановић и моја маленкост учествовали заједно са СНС у рушењу режима Бориса Тадића, па чуди како уредницима опозиционих медија није занимљиво да чују због чега сада идемо против актуелног режима. Мени ово говори да ни Вучић, а ни они други не желе да у Народној скупштини и генерално у политичком животу виде једну аутентичну конзервативну, народњачку политичку опцију. Сви они знају да таква политичка опција која уз то нема никакве везе са криминалом има највећи могући политички потенцијал, те је сада у току здружена операција чишћења нас који сметамо. То ради власт, то раде и у оном делу бојкоташке опозиције, а све са циљем да се политички систем у Србији сведе на двополни и то без суштинске разлике између та два пола.
Али на њихову жалост има нас који нећемо милостињу од Александра Вучића. Ми табанамо по Србији и од човека до човека сведочимо истину о стању у земљи и о томе шта треба урадити да би свима било боље. Ми знамо да ће народ на крају препознати да смо једини избор тихе већине грађана Србије.
Мирослав Паровић, опозициона коалиција Народни блок
