Читава афера са наводним шверцом оружја из Србије и умешаности лица повезаних са носиоцима власти има за циљ да у завршници преговора око коначног статуса Косова и Метохије унесе пометњу у све државне системе и да тиме ослаби ионако лошу позицију у којој се наша земља налази. Намерно кажем наводним и то не из жеље да унапред искључим могућност да се шверц оружја у који су умешани људи блиски власти заиста и догађа, већ из уверења да то за оне који су одабрали период за покретање ове приче уопште није ни битно. Уколико власт у Србији сруши уставни поредак државе и пристане на „модел две Немачке“ или разграничење на Космету и ти који су покренули афере ће утихнути, међутим, уколико се то не догоди ово ће послужити као јака полуга којом ће се скршити стубни елементи власти Александра Вучића.

Како би изгледала та операција ломљења режима Александра Вучића? Просто, после приче да српско оружје завршава у рукама исламистичких терориста и да су у то умешани људи блиски власти направљен је основ да се многим држављанима Србије на конто тога блокирају сви банковни рачуни и друга имовина у иностранству. Иако скоро нико о томе не прича, али чињеница је да огроман број људи из Србије који су у бизнису или политици имају на своје име или на повезаним лицима новац и имовину у инoстранству и они ће најбоље знати када им та имовина постане недоступна и биће им јасно из ког је разлога то тако, као и шта треба да ураде па да се та блокада склони. Преко ноћи ће дакле бити створена критична маса утицајних људи спремни да изнутра јако притискају и лобирају да се питање Косова и Метохије под хитно реши.

Да не буде забуне, сличан модел је већ примењен на Бориса Тадића којем је политички гледано кичма сломљена покретањем приче о спорне двадесет и четири приватизације. Ова афера је покренута оног момента када је Тадић одбио предлог Ангеле Меркел да се Србија повуче са севера Космета, а кључна ствар је била то да су у те спорне двадесет и четири приватизације били умешани многи крупни играчи и дотадашњи подржаваоци Демократске странке. И у овом случају су преко ноћи створили критичну масу оних који су зарад скидања са те неугодне листе били спремни да ураде све што треба. Знамо и како се све и завршило, нико са списка двадесет и четири спорне приватизације није одговарао, случај је давно заборављен, а бриселским споразумима су практично укинуте све српске институције на северу Космета.

Имајући ово у виду мислим да се власт око читаве ове приче поставила веома лоше. Пре свега, скандалозно је то што Александар Обрадовић, радник из Крушика који је и покренуо читаву ту причу о оружју није пуштен да са слободе доказује да ли је узбуњивач или неко ко је починио кривично дело одавања пословне тајне. Верујте, ако спољни фактор буде одлучио да у Србији на тему оружја треба да буде још узбуњивача они ће се јавити из редова оних чија ће имовина бити угрожена на начин на који сам описао, а њихове приче ће бити још упечатљивије и поткрепљеније јачим доказима. За режим Александра Вучића ово је последњи тренутак за покретање озбиљне акције декриминализације друштва и сопствених редова и то одвојено од изборне кампање и преговора око Космета, већ као једну врсту широке друштвене кампање уз наравно предходно направљени унутрашњи договор око заштите кључних националних интереса.

Нисам сигуран да режим има снаге за овакав потез и зато и иступам као неко ко је дубоко свестан да ће странци врло брзо подићи своје људе који ће кроз причу о декриминализацији Србије започети завршну акцију расрбљавања, а онда ће уз то народ лакше прогутати и решавање питање Космета. Зато је сада кључно успостављање сарадње свих здравих друштвених елемената како бисмо ми били ти који ћемо се изборити са пошасти криминала и корупције како бисмо спречили уцењене да одлучују о нашим животима.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

Чланак је објављен у Недељнику Афера.