Новинару Ненаду Радичевићу сам негде у јуну месецу ове године дао опширан видео интервју од којих је он у тексту пренео свега половину једне реченице, али је зато врло тенденциозним писањем довео у заблуду читаоце како ја имам некакве везе са неонацистима из Немачке и неоусташама из Хрватске. Истине ради, ја имам контакте само и искључиво са партијама суверенистичке идеологије које делују легално и у складу са законима, па тако у Немачкој сарађујем са људима из странке Алтернатива за Немачку која је чланица савезног парламента и која је уједно чланица Европског парламента и која као таква нема нити један пронацистички став. А поготово људи са којима сам ја у контакту унутар те партије, попут Маркуса Фрохмајера, Алис Вајдел и Роби Шлунда немају ама баш никаквих веза чак ни са десничарским ставовима и унутар самог АфД-а слове за „либералну струју“. Оно што је такође битно рећи зарад јавности у Србији је то да је АфД настала издвајањем једног броја дугогодишњих чланова и функционера владајуће ЦДУ – Ангеле Меркел и да гро чланства и гласача долази управо из редова доминантне политичке партије у Немачкој. Означавање АфД-а као „фашистичке“ у Немачкој почиње тек оног монета када су својом снагом почели да угрожавају до тада неприкосновени двојац ЦДУ и СДП те се онда прибегло за опробаном методом сатанизације у циљу политичке дискредитације.
Моји мотиви сарадње са суверенистичким политичким странкама широм Европе су искључиво везани за потребу да се у Европском парламенту и националним парламентима чује и другачији тј позитиван глас о Србији, а што сматрам као важну ставку у процесу опоравка наше државе. На крају, морам да наведем да ме је тенденциозно повезивање са нацистичком идеологијом и лично увредило имајући у виду изразито велики допринос који је моја најужа породица дала у антифашистичкој борби. Мој деда Јован био је партизан, моја тетка Милица (партизанско име Милева) била је носилац споменице и учесник НОБ-а од првог дана рата, мој стриц Миладин (партизанско име Младен) био је борац НОБ-а од првог дана и из рата је изашао са официрксим чином, а сви заједно смо блиски рођаци са народним херојем Благојем Паровићем. Додуше, моја породица никада није желела да буде део касније успостављене „црвене буржоазије“ тако да данас не баштинимо прозападне либералне политичке идеје као што то баштине деца и унуци оних који су се клели у Тита, а заузврат добијали туђе куће и станове и лажне биографије препуне измишљених заслуга за народ.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
