Мафија је попут канцера метастазирала у практично све поре друштва и државе.
Криминална логика и мафијашка правила владају привредом, спортом, политиком, а колико су процеси далеко одмакли, говори и то да у савременој поп култури тренутно доминирају садржаји који величају криминал.
Ми смо као људи свакодневно у раљама криминалаца и њихове накарадне логике.
Ми смо као држава свакодневно под ударом кланова – што домаћих, што црногорских и албанских. Наша деца одрастају у друштву у којем се велича култ мафије, а узори су постали лопови, дилери, политичари, старлете и певачице.
Ми Слободари сматрамо да држава више није способна да се бори против мафије и зато тражимо друштвену мобилизацију како бисмо се сви заједно изборили с том пошасти. Из тог разлога пред грађане излазимо са конкретним предлозима како државу да отмемо од мафије и вратимо је народу.
Акциони план борбе против мафије
1. Формирање Одбора за борбу против мафије
Одбор за борбу против мафије биће независно тело састављено од доказаних професионалаца и потврђених бораца против криминала.
Одбор ће имати седам чланова, који ће се бирати гласањем у Народној скупштини Републике Србије, и то на период од пет година.
Одбор за борбу против мафије надзираће рад свих државних органа задужених за сузбијање криминала, а о томе ће редовно обавештавати јавност и Народну скупштину. Такође, овај одбор ће давати предлоге за унапређење и побољшање законских решења, као и предлоге како да тужилаштво, полиција, судови и други надлежни државни органи боље функционишу. Одбор за борбу против мафије подносиће редовне тромесечне извештаје Народној скупштини уз обавезу да се истоветни извештаји предоче јавности у ударном термину на Првом прогарму Радио телевизије Србије. Годишњи извештај потврђиваће грађани на референдуму.
2. Формирање Јавног регистра криминала у Србији
Министратсво унутрашњих послова имаће обавезу да у року од шест месеци формира регистар криминала у Србији, који ће морати бити доступан јавности. У оквиру Јавног регистра криминала у Србији треба да буду обухваћене све уочене и полицијски обрађене криминалне групе које делују на територији Републике Србије, али и осуђени педофили, силоватељи, убице и остали починиоци тешких кривичних дела.
Овакав регистар имао би вишеструке позитивне ефекте, јер би грађани могли лакше и ефикасније да помажу државним органима у разоткривању кривичних дела. Уједно, сви би били заштићенији, јер би доказани криминалци теже могли да се укључују у спортске, политичке, привредне и друге друштвене токове.
3. Формирање Тужилаштва за борбу против мафије
Постојеће Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала треба реорганизовати и формирати ново тужилаштво за борбу против мафије. У оквиру новоформираног тужилаштва треба формрати посебна одељења за: нарко мафију, политичку мафију, привредну мафију, спортску мафију, урбанистичку мафију, фармакомафију и еколошку мафију.
Тужилаштво за борбу против мафије заједно са Одбором за борбу против мафије мора констанстно бити надгледано од стране јавности, што кроз редовне извештаје Народној скупштини, што кроз референдуме на којима ће се грађани директно изјашњавати и оцењивати рад ове две кључне институције у борби против мафије.
4. Декриминализација политике
Политичка сцена постала је један од важнијих полигона за деловање мафије у Србији, те је неопходно што хитније извршити њену декриминализацију. У том смислу, треба увести много стриктније санкције за било какву сарадњу носиоца јавних и политичких функција са лицима која су делови криминалних група.
Такође, законима се мора ограничити могућност активног страначког и политичког ангажмана лицима која су осуђивана за тешка кривична дела и која се налазе у Јавном регистру криминала у Србији.
Имајући у виду одговорност коју имају носиоци јавни и политички функција у односу на најширу јавност, за све носиоце јавних и политичких функција мора важити правило максималног кажњавања у случајевима када је доказано да су учествовали у криминалним радњама.
5. Ефикасније одузимање имовине стечене криминалом
Без обзира на постојање законских норми, чињеница је да пленидба имовине стечене криминалом није на високом нивоу. Поразно је то да је у Србији много већи проценат пленидбе имовине грађана у разним извршитељским процесима због комуналних дугова од процента пленидбе имовине стечене криминалом.
Мерило успеха свих новоформираних институција за борбу против мафије биће вредност одузете имовине стечене криминалом, и то на годишњем нивоу. Циљ је да се у најкраћем року (не дужем од две године) од мафије одузме и грађанима на располагање стави преко милијарду евра, а да се у року од пет година заплењена имовина мери у неколико милијарди евра.
Једини поуздан начин за разбијање мафије јесте одузимање новца којим располажу и помоћу којег корумпирају политику и државне органе, али и помоћу којег регрутују чланове за своје картеле. Што је мање црног и сивог капитала у Србији, то је већа шанса да будемо уређено и срећно друштво и држава.
