Пуно пута сам јавно говорио о томе како Албанци са Космета имају јако добру стратегију и рекао бих доста добар рефлекс за самоодржавање. Помажу им у свему томе бројни странци, али није ствар само у томе. Пошто сви ти савети не би значили ништа уколико би реализацију истих наставили да врше „људи из шуме“ тј. бивши терористи ОВК који су само навукли одела и ставили кравате. Из тог разлога су косметски Албанци одлучили на изборима да уместо људи из шуме доведу људе са катедра неретко и престижних светских универзитета, а који сем тих модерних знања и сазнања имају и велику дозу националног заноса и идеализма. Примера ради, Аљбин Курти је још као студент електротехнике брижљиво организационо и идеолошки припреман за лидера косметских Албанаца, а у читавом његовом имиџу јако добро пристаје и то што је политички растао уз Адема Демаћија који је имао надимак „балкански Мендела“. Поред Куртија, у новој власти ће учествовати и доста умерена партија Исе Мустафе која је као свог новог истуреног функционера профилисала Вјошу Османи, тридесет седмогодишњу професорицу на Универзитету у Питсбургу на којем је и докторирала. Госпођа Османи такође има врло завидан стаж унутар бројних махом америчких невладиних организација у којима је прошла озбиљан дрил како би била ново и свету прихватљиво политичко лице.
Са друге стране власт у Београду и сам Александар Вучић су се нашли поприлично изненађени оваквим развојем ситуације на Космету о чему највише сведочи јавно изречена претпоставка да ће Рамуш Харадинај само прошетати до Хага и тамо дати изјаву суду за ратне злочине које је починила ОВК и да ће се потом овенчан славом и као херој вратити и наставити да буде премијер. Уместо тога, Харадинај и Пацоли су већ сада трајно склоњени са политичке сцене, а иста судбина се смеши и Тачију и Весељију, тако да цео наратив о терористима и људима из шуме који владају Косметом више не пије воду. Са друге стране, наратив о „српској мафији са севера КиМ“ који је брижљиво и дуго припреман и пласиран у јавности остао је на снази, што је свакако веома отежавајућа околност по нашу укупну политичку позицију.
Дакле, поставља се питање шта је српски одговор на новонасталу ситуацију и политичку конфигурацију у којој са стране косметских Албанаца за преговарачким столом више не седе уцењени терористи Харадинај, Тачи, Љимај и Весељи већ седе нова лица Аљбин Курти и Вјоша Османи?! У свему томе не треба занемарити и шири политички контекст у којем се на глобалном нивоу мења политичка конфигурација што понајвише одговара онима који немају некакве чврсте облигације са ранијим политичким номенклатурама. Примера ради, новонасталој ситуацији у којој је амерички председник, Доналд Трамп именовао Ричарда Гренела за свог специјалног изасланика и посредника у преговорима Београда и Приштине много ће се боље прилагодити они политичари који немају од раније чврсте договоре и блиске односе са Метју Палмером који такође има важну улогу на Балкану. Чак и у том погледу овом политичком рокадом коју су направили, косметски Албанци су се боље прилагодили тој новој америчкој политичкој доктрини чија је главна карактеристика брза промена кадрова и доста непредвидива политичка решења.
Да не будем погрешно схваћен за разлику од појединих политичких кругова у Београду који од Куртија очекују да сруши Вучића и због тога о њему пишу хвалоспеве, ја српску јавност и политичаре на власти упозоравам да нам се ситуација око Космета погоршала и да ћемо уколико желимо да не изгубимо морати да нађемо адекватан одговор. По мом дубоком уверењу такав одговор је могућ само уколико успемо да постигненмо разуман шири договор на превазилажењу унутрашње политичке кризе у Србији. Тај и такав договор треба да буде увод у нову еру политичког плурализма у Србији, а којим ћемо заменити актуелну стабилократију. И баш овде долазим до кључне ствари. Политички запад је по свему судећи донео одлуку да расформира досадашње стабилократије јер су схватили да ту инсталажу Кина веома вешто користи у својој доктрини путева свиле. Да би спољнополитичка оријентација Србије као војно и политички неутралне државе опстала нова политичка сцена мораће да има више јаких чинилаца оријентисаних ка различитим центрима утицаја у свету, а опет спосбних да се међусубом договоре о најважнијим националним питањима.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Чланак објављен у Недељнику Афера.
