У пристојно уређеним државама у којима институције функционишу незамисливо је да се деси таква брука као што је пројекат реконструкције Трга републике у Београду. Врло једноставно, ствари функционишу тако да онај који наручује посао има свој надзор који на крају потписује документ којим потврђује да је пројекат урађен у складу за постављеним тендерским захтевима и тек онда се посао сматра завршеним и церемонија свечаног отварања може да се изврши. Код нас, опет врло нетипично, заменик градоначелника Београда Горан Весић је прогласио крај радова и свечано отворио трг, а онда је две недеље после отварања пред камерама наредио да се очевидно фушерски урађена калдрма поново сложи и при томе је изјавио да ти додатни послови иду на терет и рачун извођача радова.

Овде се постављају врло једноставна питања:

1. Да ли је Трг републике отворен без употребне дозволе? Ако јесте онда кривично треба да одговара онај који је то учинио имајући у виду да је то изричито забрањено.

2. Да ли је Трг републике отворен са уредно потписаном употребом дозволом? Ако јесте онда треба да кривично одговара онај који је ставио потпис на тај документ јер од тренутка када су радови примљени уз потписану употребну дозволу сви накнадни послови не могу ићи на терет извођача па би тако и преслагање калдрме ишло на рачун буџета Београда.

Фото: Предраг Митић

Дакле, окрени-обрни кривци за овакав промашај на Тргу републике се налазе у градској власти Београда и ту је наравно најсумњивији Горан Весић који је више него јасно шеф у свим битнијим инфраструктурним пословима у престоници. А опет, кључни разлог због којег се дешавају овакви пропусти који нас јако пуно коштају је непоштовање струке и ниподаштавање људи који имају образовање и искуство у реализацији инжењерских пројеката.

На другом крају Србије, на Старој планини се такође дешава једна велика политичка свињарија. Наиме, тамошњи живаљ већ месецима буквално својим телима брани реке од инвеститора који желе да на тим бисерима природе изграде мале хидроелектране. Да ствар буде гора, инвеститори махом имају дозволе које су им издате од надлежних државних органа што их формално правно ставља у супериорнији положај у односу на интересе па и саме животе обичних људи. Разлог опет лежи у томе што политичка логика у Србији не уважава било коју другу логику. Наиме, када су се усвајали закони и уредбе који регулишу област обновљивих извора енергије једино је било важно да се врши усаглашавање са ЕУ тако да је у том периоду законски норматив махом доношен ангажовањем преводилаца, а никако домаћих стручњака који су требали да тим европским решењима додају наше специфичности. Тако постављена правила данас обилато користе разни хохштаплери жељни лаких и брзих пара. Опет, да имамо државу са институцијама које функционишу врло брзо би те институције детектовале аномалију по којој се за реализацију пројекта малих хидроелектрана не тражи студија утицаја на животну средину и студија утицаја на друштво. Јер да у законском решењу постоји таква одредба онда би било немогуће да држава додели потребне дозволе за изградњу мале хидроелектране на оним местима на којима постоји отпор локлане заједнице људи којима та река улази у начин живота.

На крају, оно што је у свему позитивно јесте да је народ почео да озбиљно схвата своју грађанску дужност. Широм Србије локалне групе људи постају коректив и пред том снагом се гиба и власт, тако да не треба да чуди то што све чешће имамо прилику да видимо измене разних одлука. То је једини пут за успостављање здравог система и због тога као електро инжењер са искуством, а и као политичар подржавам све грађане и формалне и неформалне групе људи који су смели и кадри да се изборе за интрес своје средине. Уједно, позивам их да не дозволе да њихову борбу раобују они политички хохштаплери који су их и довели у проблеме.

Mирослав Паровић, Народни слободарски покрет

Извор: БЕТА/Биљана Љубисављевић

Објављено у Недељнику Афера.