Стеван Бабић, шеф правног тима НСП

28. маја 2019. г. у Палати „Србија“ на позив Министарства државне управе и локалне самоуправе и ресорног министра Бранка Ружића организован је Округли сто под називом „Представљање нацрта закона о изменама и допунама закона о политичким странкама“ на коме су представници политичких странака расправљали о представљеном Нацрту.

Међу учесницима испред правног тима Народног слободарског покрета своје предлоге и критике изнео је Стеван Бабић, који је у уводном излагању истакао да је представљени Нацрт козметичке природе и да неће имати већи практични значај, а да предложене измене производе још веће административне препреке, те да као такве могу бити погодне за политичку злоупотребу од стране извршне власти.

Како мислите козметичке промене?

„Представљени Нацрт не нуди свеобухватно решавање правног положаја политичких странака, а да предложене измене само повећавају административне препреке, те да никако не иду у прилог стварању амбијента који би афирмисао политички плурализам као један од основних претпоставки постојања демократије.“

Које су Ваше основне замерке предлогу Нацрта?

„Основна и најзначајнија критика коју сам изнео односила се на то што у одредбама које су предвиђене за промену није обухваћен члан 8 Закона о политичким странкама, који предвиђа као неопходан услов за оснивање политичке странке 10.000 оверених потписа од стране пунолетних и пословно способних грађана. Овај услов је директно супротстављен члану 5 и 55 Устава који гарантаује слободу политичког организовања и удруживања, а тешка остваривост услова састоји се у ограниченом логистичком капацитету који по правилу има групација код које се иницијално јави идеја формирања странке, тако и због чињенице да је за оснивање странке потребно грубо речено око 40.000 евра на име нотарских услуга, а са пропратним трошковима долазимо до цифре од 50.000 евра. Ако бисмо направили упоредну анализу видели бисмо да је у државама из окружења потпуно другачија ситуација, где је на пример за оснивање странке у: Словенији потребно 200, Хрватској 100, Црној Гори 200 и у Македонији 1000 пунолетних и пословно способних грађана. Имајући све напред наведено се оправдано поставља питање о каквој слободи политичког организовања и удруживања говоримо у таквим околностима? Због свега наведеног предложио сам да се олакша услов за оснивање странке и уместо 10.000 снизи на 5.000 потписника, а да се нотарске услуге драстично коригују.“

Како се Нацрт односи у погледу на странке националних мањина?

„Проблематику која се односи на злоупотребу мањинског права појављује се по најмање 2 основа: 1. Манипулацијом бирачке воље 2. Манипулацијом права мањина. Нацртом закона је предложена обавеза да странка националне мањине мора у свом имену да садржи назив националне мањине коју представља, што је свакако добро, али недовољно да би се лажни представници спречили да привилегованим путем долазе до мандата. Стога сам као предлог изнео и обавезу да се утврде највиши критеријуми везани за програм странке нац. мањине, а који би морао да афирмише права националне мањине коју представља, а поред тога и обавеза заступника странке националне мањине да положи тест о познавању језика националне мањине. Заиста је парадоксално да имамо странке националне мањине које ни једном речју у свом програму не помињу мањинску заједницу коју представљају, такође у пракси је случај да већина председника странака са статусом националне мањине не знају ни просто проширену реченицу да кажу на језику мањине чије интересе заступају.“

„Такође, осврнуо сам се и на предложене измене које се тичу основа за брисање странке и окарактерисао сам их као лоше и неоправдано рестриктивне, као и да би могле бити тумачене крајње екстензивно и у том смислу постати предмет злоупотребе од стране извршне власти.“ – додао је Бабић.

Извор: Медија Група