У Новом Саду је 24. марта 2019. симболично у 12 и 44 одржан скуп под називом СЛОБОДА ЈЕ ИЗБОР поводом обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на Србију. Скупу у организацији Српских ратних ветерана и Народног слободарског покрета присуствовало је неколико стотина грађана.
У присуству црквених и војних званичника, пред неколико стотина Новосађана између осталих обратио се Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета, чији говор овде наводимо у целини.
(Говор Мирослава Паровића поводом годишњице НАТО бомбардовања на скупу у Новом Саду)
Ипак смо ми победили!
Ипак смо ми победили! НАТО је нас пре двадесет година напао да би на Космету направио слободну територију за њихове нарко картеле. План им је био да цео јужни део Балкана уједине у Велику Албанију и да из те „тврђаве“ контролишу путеве између истока и запада Европе. Сведоци смо да то још увек нису успели и сваким даном су им шансе све мање, а главни разлог смо ми Срби и чињеница да још увек одбијамо да се предамо и да још увек држимо положаје. НАТО, та највећа војна сила у историји човечанства је напао нашу земљу, а на крају рата се наша војска по међународном споразуму и Резолуцији 1244 непоражена привремено повукла са Косова и Метохије, дакле војно у рату нисмо изгубили нити педаљ територије.
Због тога НАТО свих ових година покушава да у миру доврши оно започето ратом. Зато имамо бројне политичке кризе, зато имамо злокобну дефетистичку пропаганду која траје деценијама. Зато имамо тзв. елиту која нам говори да немамо куд, да смо готови, да нестајемо, да умиремо, да се разбољевамо. Сваки дан нас намерно трују лошим вестима и ширењем дефетизма, а све са циљем да се коначно предамо и да пристанемо да будемо оно што глобалистички неонацистички олош хоће. Знате, велики Његош јесте говорио „Миш у тикви што је него сужањ?“ чиме је описивао тадашњу позицију Срба која је узгред врло слична нашој данашњој ситуацији, али је Његош пркосио свима па и самом себи и закључак му је: „Нека буде борба непрестана нека буде што бити не може!“ као својеврсни манифест слободе састављен у једној јединој реченици.
Наша борба, борба нашег нараштаја се данас своди на непристајање! Јер на столу је америчка понуда о тзв. историјском споразуму са Албанцима којим ће се наводно постићи трајни мир. Та срамна понуда подразумева РАЗГРАНИЧЕЊЕ на Космету, а то значи да се од нас као народа тражи да се разграничимо од Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, нашег народа, наших гробова, њива, шума, ливада, рудника. Неше културе и цивилизације старе миленијумима! Драга браћо и сестре траже од нас да се РАЗГРАНИЧИМО од мале Милице Ракић, невиног трогодишњег детета којем је НАТО дошао у родни дом и тамо је убио на ноши! Па нама је мала Милица нацртала линију коју ако смо људи не смемо да пређемо! Пређемо ли ту линију разграничићемо се трајно са нашом децом и нашим унуцима. Јер својом жртвом Милица је постала дете свакога од нас. Шта бих ја рекао мојој Ленки и мом Немањи зашто сам се одрекао њихове сестре Милице? Шта је то било толико страшно?! Неће нам порасти БДП? Пашћемо на “дуинг” листи? Смањиће нам се кредитни рејтинг? Схватате ли у каквом језивом апсурду ми данас живимо?!
Да би овај народ и држава могли да крену даље ми са дневног реда морамо склонити питање статуса Косова и Метохије јер док је год то питање актуелно других ствари нема. Сваким даном са том отвореном раном ризикујемо да нам исцури и последња кап националне и државотворне енергије, а то значи сигурну смрт Србије. Једини начин да се то питање реши позитивно по нас је УНУТРАШЊИ ДОГОВОР! Да сви ми седнемо за сто и јавно се обавежемо да НИКО од нас ко се политиком бави НЕЋЕ потписати неки лош споразум и да ће СВАКО од нас на сваки начин штитити преостали народ и остатке државе Србије на Космету. Док год не будемо имали такав договор наши непријатељи, они који су нас бомбардовали ће тражити, плаћати, подржавати и гурати оне који су спремни на дил и трули компромис зарад власти. Свако ко је данас против УНУТРАШЊЕГ ДОГОВОРА тај је за ОБРАЧУН и рат нас међусобно! Тај нас гура у политичке ровове и тера нас да једни другима вадимо очи! А сведоци смо да и власт и ови демонстранти већ врше присилну мобилизацију инсистирањем да „ко није са њима тај је против њих“ и прављењем ситуације да је једино легитиман језик мржње, уцена и подела. То им се не сме дозволити и НАРОДНИ ОДГОВОР мора бити спречавање пиромана да нам запале кућу!
Ипак смо ми победили! Наша победа је у томе што нас нису убедили и што смо прерасли у симбол отпора злу! Наша победа је што смо другима отворили очи да виде какав мрак прети човечанству. Једно дете, Милица Ракић је разобличила њиховог „Милосрдног анђела“ и својом невином жртвом и чистотом свима показала да ту нема милосрђа и анђела већ злих и похлепних демона!
Милице, дете наше хвала ти што нам оваквима какви смо данас помажеш да не паднемо већ да бирамо слободу. Слобода је избор! Слобода је друго име за Србију! Живела Србија! Живела слобода!
