Непосредно пред атентат Зоран Ђинђић је јавно причао о томе да неће дозволити прљавом албанском капиталу стеченом из криминалних активности да купује по Србији. Пре њега ни Слободан Милошевић није пуштао мафијашки новац у оптицај тако да су двојица великих политичких ривала и људи са различитих страна политичког спектра знали то да када у оптицај у друштву и држави пустиш капитал стечен из криминала то неминовно доводи до рушења суверенитета државе и последично води ка разарању свих институција и на крају и самог друштва.
Према неким проценама у Србији се на годишњем нивоу преко послова у грађевини, угоститељству и спорту опере преко милијарду евра албанске и црногорске мафије. Уз то треба додати и послове које врше наше криминалне групе, као и део „сивих“ пара које долазе из Босне и Херцеговине. Све укупно цифра „црних“ и „сивих“ пара које су у оптицају у Србији износи на годишњем нивоу и целе две милијарде евра што је готово на нивоу свих дознака које нам у земљу стигну од читаве дијаспоре која броји више стотина хиљада људи.
Овај прљави капитал се улаже у изградњу зграда у Београду, Новом Саду, Нишу, на Златибору и Копаонику и ако се некада питате одакле ничу толике зграде и ко купује толике станове и апартмане део одговора је у томе да се пере мафијашки новац. Такође, тај „црни“ новац се „инвестира“ и у политичке структуре, а преко њих је дубоко ушао у институције државе и попут канцера их напао и врло метастазирао. Да ствар буде гора, пре неколико деценија амерички политички инжењери су направили модел по којем су контаминирали подручје латинске америке и то управо тако што су помогли мафијашким картелима да у легалне токове држава гурну своје нелегално стечене паре и онда су преко тих картела Американци врло брзо почели да контролишу и државе. Тако да не треба имати ни трунке сумње како је и у нашем региону примењен тај латино-амерички модел јер врло је индикативно како су албанска и црногорска мафија ојачале до тог нивоа да ем располажу са милијардама евра ем имају две државе на Балкану којима САД преко НАТО-а гарантује директну безбедност и несметан рад.
Дакле, врло једноставно Србија не може да одбрани нити један витални државни интерес док има тако јаку контаминацију мафијашким парама и један од важнијих аспеката борбе за суверенизам мора бити бескомпромисна борба против мафије. Примера ради, лажној косовској независности највише штете можемо нанети затварањем градилишта, одузимањем новца и хапшењем инвеститора који не могу да докажу одакле им средства за градњу десетина комплекса зграда истовремено, а без да имају одговарајућу кредитну способност. Такође, треба проверити како поједини престонички локали имају абнормално велике пазаре, а разлог је јер имају по више каса од којих једна по читаву ноћ издаје лажне рачуне, а прљави новац се онда у кешу гура у те угоститељске објекте.
Оно што је такође веома важно је и то да те мафијашке паре не разарају само државу и њене институције него у великој мери погубно делују и на друштво. Довољно је само једно вече отићи у неки од водећих ноћних клубова и видети ко је у центру пажње и о чему говоре највећи хитови данашњице. А у право у те клубове и у читав друштвени амбијент који се ствара сви ми свесно или несвесно шаљемо и сопствену децу. Наша деца све више постају лаке мете за криминалне банде које их регрутују у своје редове и то на бази невероватног позитивног друштвеног статуса које су добили разни кланови и хулиганске групе. На друштвеним мрежама странице које рекламирају „жестоке момке“ достижу стотине хиљада пратилаца, а музичке нумере и аутори који величају мафију и употребу наркотика су у врху листе популарности.
Уколико желимо да имамо нормално друштво и суверену државу ми под хитно морамо започети радикалан обрачун са мафијом. Лично се залажем за италијански модел борбе у којем су у неким периодима биле упрегнуте све државне структуре укључивши и војску јер само тако се може искористити читав „имуни систем“ друштва и државе. Политика је послужила криминалу да у последњих неколико деценија уђе у практично све поре друштва и државе и сада се преко политике мора тај криминал уништити. То вам је ситуација као када вас уједе змија па је онда једино решење да се убризга противотров који се добија уз помоћ отрова исте те змије, што ће рећи да се од политичких решења не може побећи.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
