Под покровитељством Генералне скупштине Уједињених Нација почетком децембра, одржана је конференција шефова земаља у Маракешу, на којој је и Србија један од потписника Споразума УН о миграцијама.
У исто то време, у Москви одржана је је једна од највећих конференција на свету о миграцијама Migration bridges in Еurasia (2008-2018) X international scientific and practical forum, на којој је учествовала 61 држава, од Јужне Америке, преко Европе, Африке, до Далеког Истока, и Азије. Једини представник Србије био је докторанд Немања Вукчевић, председник Савета за Евроазију Народног слободарског покрета, који је своје излагање базирао на анализи софтверски обрађених података прикупљаних свакодневно током годину дана. У свом излагању јасно је назначио улогу медија, који у процесу миграција недвосмислено потврђују становишта Франкфуртске и Чикашке школе, практикујући свемоћ у потирању или креирању окружења неутемељеног у стварности и друштву.
У случају Србије, посебно је аргументовано да се пажња посвећује глобалним миграцијама, док се еруптивна емиграција из Србије потпуно игнорише, те је била неизбежна дискусија о узроцима такве забрињавајуће чињенице. Као друго, Немања Вукчевић је истакнуо да је потпуно тачно рећи да миграције нису исламске, али да је потпуно тачно рећи и да оне јесу исламске. У овој (наизглед) контрадикторности треба тражити јасан одговор који не сме да се спутава теоријама завера, или филмским нагађањима о Србији као последњем уточишту миграната. Тај одговор сигурно ће бити условљен глобалним геополитичким кретањима, политичким бедемом држава које су регионални фактори, и неизбежном економском димензијом, са једне стране, и наивно потцењеном збиру религијске и културолошке димензије, које се на велика врата враћају
у слику света, са друге стране, резултирајући у томе да идеја и идеологија поново добијају на важности, било да је реч о националном препороду, или глобалистичкој агенди.
Информативна служба Народног слободарског покрета
