Према евиденцији коју смо направили ми Слободари смо у последњих неколико месеци више од хиљаду пута позвали политичку сцену на хитан унутрашњи договор са циљем уједињења нације око кључних интереса и изазова који стоје пред нама. Више од хиљаду пута смо у медијским наступима позвали и власт и колеге из опозиције да седнемо за преговарачки сто и да на тај начин покажемо народу одговорност и избегнемо поларизацију по принципу „УА или УРА Вучић“.

Алтернатива договору јесте обрачун и рекао бих да је управо тај, грађански обрачун у Србији она последња сцена у националној трагедији коју преживљавамо последњих тридесет година. Уколико га политичком трезвеношћу не спречимо, грађански обрачун који нам спремају десиће се у времену у којем се дешавају глобалне промене после којих ће се у договору великих сила успоставити нови поредак моћи и утицаја у свету. Из тог разлога није свеједно да ли ћемо глобалне договоре дочекати као народ и држава који имају дефинисане интересе и унутрашњу снагу да те интересе спроведемо у дело.

У оваквим временима мудри народи стављају на сто своје националне, државне, економске и сваке друге интересе и бескомромисно их гурају намећући их тако великима. Примера ради, Хрвати и Словенци су крајем осамдесетих година прошлога века успели да наметну питање своје независности и нашли су свог савезника у Немачкој којој је то одговарало како би свет лакше „прогутао“ њихово уједињење. Данас то раде Албанци који Америци нуде своју безрезервну лојалност у замену за Велику Албанију и заштиту послова албанске мафије.

А шта ми као народ и држава данас кандидујемо као интерес и циљ за који се заједнички боримо? Да ли је рецимо војна неутралност нешто што одговара Србији и око чега постоји огромна подршка народа? Ако јесте, зашто онда заједно законски и уставно не дефинишемо Србију као војно неутралну? Да ли нам је свима у интересу да Србија не постане камп за стотине хиљада мигранта? Ако јесте, зашто онда заједно не договоримо државни наступ какав имају Мађарска, Чешка, Словачка и Аустрија, а које су одбиле УН споразум о мигрантима? Да ли нам је свима у интересу да Србија не буде на удару регионалних мафија и у попришту криминалног рата? Ако јесте, зашто онда сви заједно не договоримо радикалне мере обрачуна са овом пошасти налик на оне које су се својевремено спроводиле у Италији? Да ли нам је свима у интересу заштита животне средине и очување природних ресурса ове земље? Ако јесте, шато онда сви заједно не договоримо стављање екологије у центар развоја Србије и тиме спречимо бесомучно раобовање наше природе зарад екстремног богаћења малог броја људи?

Баш зато што има превише питања о којима ми као народ и држава немамо ама баш никакав одговор ми Слободари смо спремни да још хиљаду пута поновимо позив на унутрашњи договор којим бисмо спречили обрачун и успоставили нормалност у Србији. Тај договор је први и нужан корак ка успостављању политичког плурализма па самим тим и ка подели одговорности за судбину нације и свако онај ко то не жели да спроведе у дело директно ради против државног и народног интереса.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

Ауторски текст објављен у листу Данас.