Прошле недеље сам имао прилике да на позив парламентарне групе Европа нација и слобода боравим у Бриселу и тамо на лицу места присуствујем заседању Европског парламента где су теме између осталих биле и извештаји о Србији и тзв. Републици Косово. Хтели ми себи то да признамо или не, али оно што је чињеница је то да ЕУ има изразито навијачко гледиште у односу на косметске Албанце, тако да се што из извештаја, а што из расправе на лицу места могло чути да у Србији цвета криминал, прање новца, лош однос према националним мањинама, величање злочина и негација геноцида, те нарушене слободе медија, док са друге стране о стању на Космету готово да није било озбиљнијих приговора а камоли приче о томе да је албанска мафија међу пет у свету по обрту пара, да Срби и Горанци живе у енклавама са одузетим свим правима и угроженим правом на живот, да је прогнаним Србима онемогућен приступ њиховој личној имовини, те да предузећа из Србије такође не могу да располажу имовином у нашој јужној покрајини. Да ствар буде још и гора по нас, из више извора сам чуо како се по европским кулоарима прича о томе да на северу Космета харају криминалне банде и да је све то наводно под директним покровитељством власти из Београда, те да је управо то главна препрека нормализацији односа у региону. У преводу, Албанци су успели да преко својих лобистичких утицаја у свакодневну политичку употребу међу политичарима у ЕУ уведу причу о томе да су они у ствари жртве некаквих српских криминалних банди и да због тога они морају да се штите како не би покварили иначе хармоничне и демократске односе које су успоставили у друштву.
Политичко убиство Оливера Ивановића ће очигледно послужити као једна од последњих уцена које ће бити примењени на Србију са циљем да се државни врх преломи у правцу брзог пристанка на коначно заокруживање државности тзв. Републике Косово и у том смислу Албанци и гурају причу о српском криминалу на северу Космета. Исту ствар чине и поједини кругови из Београда јер у томе виде своју прилику да се наметну као фактор који ће како кажу на демократским принципима договорити све са Албанцима онога момента када се ти преговори буду ослободили притиска криминала. Такође, на лошу позицију Србије утиче и власт која никако да заузме јасне позиције у погледу коначног плана за Косово и Метохију, а у међувремену све више на општу штету покушава да одржи чврсте позиције апсолутне политичке контроле на терену дозволивши при томе да се у државни систем увуку људи са не баш чистим биографијама чиме само дају гориво причама које су већ пуштене у европску јавност и које врло лако могу бити употребљене против српског националног и државног интереса.
Одмах да будемо начисто, ситуација на Косову и Метохији је све само не нормална и наравно да у таквим околностима држава мора да посегне и за тајним операцијама и употребама разних у нормалним условима недопсутивих ствари. Историјски је познат податак како је амерички државни и војни врх у току Другог светског рата одлучио да направи одређене аранжмане са италијанском мафијом и да је као плод те сарадње дошло до искрцавања на Сицилији 1943. године што је тада за САД значио улазак на велика врата у Европу. За помоћ у тој операцији италијанска мафија је добила одређене бенефите и аболиције за раније почињена дела, али нико из мафије није добио орден за храброст или неки други вид друштвеног и државног признања иако су сасвим сигурно за укупну победу Америке у рату они дали неупоредиво веће доприносе од бројних носилаца почасти. Лично нимало не сумњам како су разни Аркани, Легије, Гишке, Радоичићи и остали урадили доста тога доброга за државни и национални интерес и то што данас имамо одређене територије где су се Срби очували сасвим сигурно можемо захвалити и тим људима. Међутим, погубно је такве људе стављати на било какав пиједестал јер се тиме отварају меки трбуси и улеће у већ припремљене замке. А управо је једна од замки случај политичког духа Оливера Ивановића који је у читаву причу око Косова и Метохије унео и хамлетовски заплет, „бити или не бити“.
Из тог разлога апелујем на све политичке актере да не покушавају да извлаче политичку корист из ужасне ситуације на Косову и Метохији. Ми сви заједно једноставно морамо наћи снаге да седнемо за преговарачки сто и дефинишемо нови договор око тога шта и како даље са Србијом. Свакако да једна од важних тачака тог новог договора мора бити и решење случаја политичког убиства Оливера Ивановића јер ће се само на тај начин моћи спречити даља злоупотреба и својеврсна политичка некрофилија која се има у вези са тим гнусним злочином.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Објављено у Недељнику Афера.
