Пре неколико месеци се по кулоарима како у Београду, тако и по Европи могло чути како ће Аустрија добити улогу посредника у преговорима око Косова и Метохије. Наводно, људи блиски сорошевским политичким и лобистичким круговима су покренули ту иницијативу рачунајући на то да је актуелни састав Владе Аустрије такав да гарантује једну врсту (макар привидиног) избалансираног односа према Београду и Приштини. На овај начин би се према мишљењу сорошевских лобиста затворио круг јер су и први озбиљни преговори око статуса Косова и Метохије вођени у Бечу у току 2006. и 2007. године и на њима је посредник прво био Марти Ахтисари, а потом је успостављена посредничка тројка Контакт групе за преговоре о статусу Косова. Оно што се пак не сме заборавити је и то да су се ти преговори у Бечу завршили актом једностраног проглашавања независности тзв. Републике Косово што је и направило преседан и политичку и безбедносну кризу која траје и дан данас.

Оно што је пак очигледно је то да се заиста у последњих две недеље та посредничка улога Аустрије могла јасно видети кроз директну подршку тзв. Републици Косово везано за чланство у Интерполу, али и по најновијој иницијативи вице канцелара, Ханс Кристијана Штрахеа о томе да се треба организовати међународна конференција о Косову и Метохији. На тој конференцији би према његовом мишљењу требало извршити поделу Космета уз обавезу Србије да се не противи чланству тзв. Републике Косово у Уједињеним нацијама. Дакле, контуре Аустријске нове улоге су већ исцртане и по њима ће Себастијан Курц (канцелар) бити гласноговорник интереса Приштине, док ће Ханс Кристијан Штрахе (вице канцелар) заступати интересе Београда, а све по моделу доброг и лошег полицајца. Морам признати како оваква поставка и личи на сорошевске моделе политичког деловања, те стога не треба да чуди што ће од наредне године Сорошев универзитет прећи из Будимпеште где му је ускраћено гостопримство у Беч, а како се може начути постоји шанса да се део тог универзитета отвори и у Сремским Карловцима.

Лично сматрам да је Слободарска партија Аустрије добар избор за Србе који живе тамо и увек ћу позвати да се за ту партију гласа. Такође, сматрам да су Ханс Кристијан Штрахе и његов заменик Јохан Гуденус заиста велики пријатељи нас Срба те ћу им као пријатељ рећи неколико ствари за које мислим да су веома важне у њиховој новој улози.

За нас Србе као народ једина међународна конфереенција која је прихватљива јесте она на којој би се разговарало о свеобухватном решавању српског питања на Балкану. Ми никако не можемо и не смемо да пристанемо да се на међународном плану стално и изнова верификује додатно смањивање нашег државног простора јер је очигледно да томе нема краја и поставља се питање да ли ћемо доћи у ситуацију да нам се за десетак година поново као решење нуди нека нова међународна конференција о Санџаку, Војводини или о унтаризацији Босне и Херцеговине и укидању Републике Српске.

Порука из Аустрије опет отвара питање потребе хитног унутрашњег договора око српског државног и националног интереса јер уколико ми као народ не будемо изашли са јасним и чвсртим ставом догађаји ће нас претећи и бићемо стављени пред свршен чин. По мом мишљењу Србија на међународном плану мора почети да инсистирана томе да су процеси око Косова и Метохије неодвојиви од процеса у Републици Српској, те да тражи међународну верификацију војне неутралности. Мишљења сам како само кроз овај модел ми као народ можемо одржавати позицију државног присуства и на Космету и у Републици Српској, а да нам међународно призната војна неутралност обезбеђује могућност одржавања релативно нормалних међународних односа са САД и ЕУ на једној и Русије и Кине на другој страни.

Слобода је избор!

Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

 

Објављено у Недељнику Афера.