Фото: Одбранимо реке Старе планине

Ових дана у селу Ракита, општина Бабушница траје права епска борба између мештана и инвеститора који желе да у овом крају изграде малу хидроелектрану. Аргументација мештана је да инвеститори узимају њихову реку и стављају је у цев чиме им нарушавају квалитет живота, а са друге стране инвеститори се бране аргументима како све што раде има утемељење у законима Републике Србије која им је и издала сагласности да могу да граде.

Као електро инжењер са искуством рада у области коришћења обновљивих извора енергије могу рећи како сам апсолутно на страни мештана села Ракита јер је потпуно бесмислено нарушавати екостистем и мењати стил живота људи зарад изградње енергетског објекта који ни на који начин не доприноси побољшању живота мештана нити енергетског биланса Републике Србије. Конкретно, према доступним подацима снага спорне хидроелектране је око три стотине киловати, што у укупној инсталисаној снази нашег електро енергетског система чини смешан удео. Оно што пак није смешно је профит који би од овог објекта имао инвеститор. Наиме, према уредби Владе Србије држава се обавезала да ће овакве електране сматрати повлашћеним и да ће им се сходно томе на период од дванаест година плаћати субвенционисана цена за испоручену електричну енергију. За електрану у Ракити по сваком испорученом киловат часу ЕПС је дужан да плаћа скоро дванаест евро центи, док је тржишна цена електричне енергије тренутно око шест евро центи. Речју, сви ми преко рачуна за електричну енергију плаћамо дупло више од тржишне цене некоме ко тим парама нарушава природу, екосистем реке и стил и квалитет живота нашег становништва.

Грчевита борба инвеститора уз ангажовање скупог приватног обезбеђења је мотивисана тиме што ће приход од мале хидроелектране (уколико буде изграђена) бити преко стотину и шездесет хиљада евра на годишњем нивоу, а за период трајања повлашћеног статуса (субвенција) инвеститор ће инкасирати око два милиона евра, док ће за читав експлоатациони век моћи да рачуна на приход већи од три милиона евра. Овој рачуници треба додати и то да изградња, рад и одржавање ове електране за читав период коришћења не прелази пола милиона евра, што значи да се инвестиција враћа за неких четири године. Пошто се ради о профитабилним пројектима са извесним новчаним приливима (државне субвенције) врло је лако добити добре кредитне линије што пак значи да инвеститору иницијално не треба више од стотину хиљада евра да би ушао у посао који му већ после пар година обезбеђује по један луксузан стан у Београду годишње.

Наравно, нису сви пројекти изградње малих хидроелектрана лоши. Постоје такви пројекти који подижу укупан квалитет живота људи уз позитиван утицај на екосистем. Примера ради, могуће је изградити мале акумулације и водена огледала на којима се могу правити туристички објекти, мини рибњаци, системи за водоснабдевање и одбрану од поплава. Овако конципирани системи су наравно скупљи и није могуће брзо отплатити инвестицију од продаје електричне енергије, али је зато укупан ефекат на друштво, па самим тим и укупни утицај на економију драстично већи. Уверен сам да се нико из села Ракита не би бунио да су добили пројекат у којем би и они могли да виде интерес и око кога би се развио нови квалитет живота, а не овако како су сада добили да им неко буквално украде реку само за себе и из ње бесомучно извуче чист профит без било каквог позитивног друштвеног утицаја.

На крају, да се разумемо главни кривац за ситуацију у селу Ракита је власт која бесомучно прати директиве ЕУ и то врло често уз њихово погрешно тумачење. Логика власти мора почети да се мења у правцу заштите базичног суверенитета народа и државе, а заштита екосистема и рационално коришћење природних ресурса спадају у важне аспекте суверенистичког погледа на државу. Из тог разлога позивам надлежне државне органе да послушају грађане села Ракита и да укину грађевинску дозволу за изградњу мале хидроелектране те да на тај начин покажу како је у Србији човек важнији од профита.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

Објављено у Недељнику Афера 07.11.2018.

Све Слободаре позивамо на грађански скуп, без страначких обележја.