Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti je nedavno gostujući na jednoj televiziji izjavio kako je Srbiji potrebno pomirenje, te kako je SANU spremna da bude posrednik u otvaranju novog unutrašnjeg dijaloga oko Kosova i Metohije. Iskren da budem zaista me je obradovala ova ideja jer i sam gde god imam priliku da progovorim u javnosti ističem kako je Srbiji neophodan unutrašnji dogovor i kako je svako dalje i dublje kopanje političkih rovova ravno nacionalnoj izdaji. Takođe, moram reći i to da je Srpska akademija nauka i umetnosti možda i poslednja preostala institucija u kojoj bi moglo da se organizuje to potrebno nacionalno mirenje i usaglašavanje stavova oko ključnih državnih  tema. Taman bi taj proces mogao da bude svojevrsni nastavak priče oko Memoranduma jer istini za volju dok se simbolički ne završi taj dokument i ta priča o položaju Srba teško da će i SANU, ali i Srbija moći da krenu dalje.

Međutim, u čitavoj priči oko otvaranja novog unutrašnjeg dijaloga pod okriljem SANU ima i i ono ali, a jedan moj prijatelj mi je dao savet kako političke poruke imaju smisla i treba ih čitati samo od ali pa nadalje jer sve pre toga je stilsko popunjavanje prostora. Elem, u istom gostovanju akademik Kostić je rekao i to da on smatra kako su zaključci prethodnog unutrašnjeg dijaloga oko Kosmeta nerealni jer su se učesnici tih okruglih stolova utrkivali u patriotskim parolama. Iz tog razloga,  prema njegovom mišljenju ta nova runda unutrašnjeg dijaloga mora biti van očiju javnosti kako bi učesnici mogli da daju svoje realno stanovište oko konačnog statusa Kosova i Metohije.

Podsećanja radi, iako niko nije javno izašao i saopštio šta su konačni zaključci niza sastanaka održanih na inicijativu Predsednika Srbije, ali ono što se dalo čuti od samih predstavnika vlasti je to da je preko devedeset procenata učesnika unutrašnjeg dijaloga reklo da su Ustav Srbije i Rezolucija 1244 jedini okviri u kojima se kao narod i država moramo kretati vezano za pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije. Dakle, prema mišljenju Predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 su ništa drugo nego patriotske parole koje sada tiho i ispod žita treba neutralisati i zameniti ih novim politički korektnim mantrama o prihvatanju realnosti.

Lično smatram i nemam problem da to javno izgovorim kako su poruke o tome kako treba prihvatati realnost po svaku cenu po narod i državu mnogo opasnije i štetnije od svih pa makar i ispraznih patriotskih floskula. Uopšte mi nije jasno kako Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti baš nimalo ne ceni rad najvećeg srpskog filozofa Petra II Petrovića Njegoša, koji je u svom epohalnom delu „Gorski vijenac“ dao srpsku formulu slobode kroz stihove: „Treba služit česti i imenu! Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može.“ Pa da parafraziram velike Njegoševe misli, hajde da se svi mi zajedno borimo da sačuvamo srpsko ime i ličnu čast time što ćemo istrajati u nepristajanju da bilo ko od nas bude taj koji će staviti potpis na priznanje nezavisnosti Kosmeta.

Uvaženi Akademiče Kostiću, nepristajanje je jedino što u potpunosti zavisi od nas kao ljudi, a to je ujedno i moćno oružje kojim danas možemo i moramo odbraniti nacionalni identitet. Stoga Vas molim da konačno shvatite da misija Srpske akademije nauka i umetnosti nije u tome da pomaže neprijateljima Srbije u procesu rušenja srpskog mita i na njemu postavljene civilizacije, već sasvim suprotno, uloga najučenijih Srba je da budu predvodnici u odbrani nacionalnog bića.

SLOBODA JE IZBOR!

Miroslav Parović,  Narodni slobodarski  pokret

Objavljeno u Nedeljniku Afera 07.11.2018.