Posle niza loših rezultata koje njena partija, ali i koalicioni partneri u vlasti postižu u kontinuitetu već duže vreme Angela Merkel je najavila svoje povlačenje iz političkog života. Prema dostupnim informacijama prvo će se povući sa čela Hrišćansko demokratske unije, a potom će se ako joj vlada preživi do tada potpuno povući iz političkog života 2021. godine kada joj istekne i ovaj četvrti po redu kancelarski mandat. Po svemu, ovo je najvažnija politička vest ove godine i zasigurno se može očekivati da će se pre svega u Evropi desiti veliki potresi usled ove najave i to na svega nekoliko meseci od izbora za Evropski parlament.

Angela Merkel je ličnost koja je dugo vremena uspevala da balansira između interesa NATO i SAD sa jedne i interesa Evrope gladne za resursima i energentima sa druge strane. U tom balansiranju je i odbila ulogu da barem na neki rok na globalnoj sceni bude lider liberalne ideologije, a što su joj bili namenili pojedini krugovi u SAD onog trenutka kada je Donald Tramp pobedio Hilari Klinton. Ne treba zanemariti ni to što je u poslednjoj vladi kao jedan od ciljeva Nemačke postavljeno jačanje evro-azijskog potencijala i shodno tome približavanje Rusiji, ali donekle i Turskoj. U tom smeru zajedničkim snagama Emanuel Makron i Angela Merkel su najavljivali i uspostavljanje nezavisne evropske odbrambene politike što je po mnogima bila uvertira u stvaranje Vojske Evrope.

Ono što se sa sigurnošću može reći je to da će odlaskom Angele Merkel prestati da postoji izbalansirana politika Nemačke i da će najkasnije od 2021. najjača država EU, a samim tim i cela EU krenuti u jednom od dva moguća pravca. Prvi pravac je potpuna dominacija liberalne ideologije i svođenje EU na potpuni protektorat SAD i NATO, a drugi je kretanje u pravcu novih tokova suverenističke politike. Kojim od dva pravca će se krenuti u mnogome zavisi i od same Angele Merkel i njenog ponašanja u naredne tri godine. Ja nisam nesklon mišljenju kako će ona iskoristiti naredni period da slično kao Gerhard Šreder sa projektom Severni tok dovede Nemačku u poziciju trajnog povećanja suvereniteta i da će onda to biti njen završni pečat.

Ukoliko to bude tako onda ćemo u naredne tri godine gledati približavanje politika Hrišćanske demokratske unije i Alternative za Nemačku što bi bila osnova za narednu vlast u Nemačkoj. Osnova za tako nešto se već može videti u Austriji u kojoj uspešnu koaliciju vode partije Sebastijana Kurca i Hansa Kristijana Štrahea i taj savez se čini kao plodotvoran kako za Austriju, tako i za sve učesnike u koaliciji. Naravno, sa druge strane SAD i NATO će forsirati liberalne stranke sa ciljem da se napravi liberalna koalicija u Nemačkoj i da potom EU krene putem potpunog političkog, kulturološkog i ekonomskog podređivanja atlantističkom poretku u svetu.

Što se tiče Srbije najava odlaska Angele Merkel mora da bude znak za uzbunu jer sa njome odlazi i mogućnost jednostavnog balansiranja između interesa NATO-a i Rusije. Takođe, njen odlazak znači i da vlast u Beogradu nikako ne bi smela da kreće putem pristanka na bilo kakvo konačno rešenje oko Kosova i Metohije jer bi pristanak u ovom momentu opšte neizvesnosti bio vrlo opasan po praktično sve delove srpskog državnog i etničkog prostora. Ključna opasnost je ta da pogrešnom odlukom dođe do toga da region jednostrano i potpuno sklizne u ruke SAD i NATO pakta i da se na taj način praktično svi saobraćajni i energetski koridori na Balkanu nađu pod njihovom direktnom kontrolom. Ovakav scenario bi Srbiju potpuno otrgao iz zone političkih i ekonomskih interesa Kine, Rusije i Turske čime bi se drastično smanjile mogućnosti da u narednom periodu privučemo značajnije strateške projekte iz ovih država.

Po jednoj definiciji period krize je ono razdoblje u kojem je staro umrlo, a novo se još uvek nije rodilo. U ovom razdoblju krize mi Srbi se moramo latiti posla unutrašnjeg uređenja odnosa preko novog dogovora o tome šta nam valja činiti kada se konačno novi poredak uspostavi. Kako god da bude mi koji se politikom bavimo moramo da uradimo sve da Srbija i srpski narod opstanu bez obzira na razvoj situacije i u tome se valja ugledati na Nemce koji će uveren sam naći način da bezbolno obave tranziciju u post-merkelovskoj Nemačkoj.

SLOBODA JE IZBOR!

Miroslav Parović,  Narodni slobodarski  pokret

Objavljeno u Nedeljniku Afera.