Foto: www.theapricity.com

Na prve najave vlasti o mogućnosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora deo mojih kolega iz opozicije odgovorio je najavom da će te eventualne izbore bojkotovati. Ne mogu da se otmem utisku da su tim  najavama upućene međusobne pretnje zbog kojih jedino neprijatelji Srbije mogu da trljaju ruke. Nije teško zamisliti scenario da se negde u martu 2019. godine održe vanredni parlamentarni izbori koje će slično kao 1997. godine deo opozicije bojkotovati. Takvi izbori bi bili idealni za NATO koji bi tada dobio najširi mogući manevarski prostor za političko mešetarenje u Srbiji. Tako bi ukoliko budu nezadovoljni završnicom pregovora oko Kosmeta mogli da Srbiju okarakterišu kao državu bez punog demokratskog kapaciteta i shodno tome da nas ponovo isključe iz procesa odlučivanja o sopstvenoj sudbini čime bi nas gurnuli u duboku unutrašnju političku krizu. I da se razumemo tu procenti izašlih na izbore i izborni rezultati ne moraju značiti ništa jer na primeru Makedonije možemo jasno videti da za NATO to uopšte nije važno. „Makedonski recepet“ dakle vrlo lako može biti prepisan i za srpsku političku scenu, a to u krajnjem znači da bi o najvažnijim pitanjima u državi odlučivale dve trećine (stotinu šezdeset i šest) anonimnih poslanika u skupštini koje bi razne interesne grupe lovile lasom i dovlačile da izglasavaju dokumente kojima se recimo daje pravo da tzv. Republika Kosovo dobije članstvo u UN.

Da budemo načisto, mi Slobodari i ja lično ne bežimo od bilo kog legitimnog načina političke borbe, a svakako da su i vanredni izbori i bojkot u potpunosti legitimni. Međutim imajući u vidu svu delikatnost momenta u kojem se nalazimo smatramo da je pre svega potrebno pokušati zatvoriti unutrašnje frontove i postići dogovor oko ključnih izazova pred kojima se nalazimo kao narod i država. Veoma je loše što vlast na svaki način gleda da održi stanje u kojem u svakom momentu ima apsolutnu moć bez želje da deli odgovornost, dok sa druge strane deo opozicije žarko želi da vlast povuče neki loš potez pa makar taj potez bio i na štetu naroda i države jer samo na taj način vide šansu da dođu na vlast po onoj matrici „što gore to bolje“. Obe logike su loše jer iz njih ne proizilazi društvena stabilnost, čak naprotiv obe logike predstavljaju pogodno tle za međunarodne mešetare.

Iz tog razloga vanredni parlamentarni izbori mogu imati smisla samo kao sredstvo za učvršćivanje prethodno postignutog unutrašnjeg dogovora i narodna verifikacija na taj način iskazane političke zrelosti i spremnosti za uspostavljanje idejnog i institucionalnog političkog pluralizma. U svakom drugom scenariju raste rizik od stranog mešanja i mogućnosti da se preko toga još dodatno ograniči suverenitet Srbije.

Odgovornost je naravno najviše na samoj vlasti jer što bi narod rekao kod njih je i nož i pogača. Ali i svi mi drugi koji smo opozicija moramo imati svest o našoj ulozi i odgovornosti što već samo po sebi postavlja imperativ trezvenosti i spremnosti na kompromis i konstruktivnost. Vreme koje je pred nama biće vreme u kojoj će se odgovornost za narod i državu morati podeliti između svih odgovornih činilaca jer će se samo tako moći funkcionisati u multipolarnom svetu koji se nazire. Unutrašnji dogovor i politički pluralizam su preduslovi za bilo kakvu mogućnost ostvarenja nacionalnog interesa i baš zato mi na tome toliko insistiramo.

Sloboda je izbor!

Miroslav Parović,  Narodni slobodarski pokret

Objavljeno u Nedeljniku Afera.