U protekloj nedelji sam dobio dve molbe da pomognem ljudima koje poznajem da sa porodicama odu u Nemačku. Prvi poziv me je iznenadio jer je došao od strane mog školskog druga koji barem koliko je meni poznato nema finansijskih problema, ali kako sam kaže „ne može više da gleda budale“. On me je zamolio da mu proverim neku firmu u Novom Sadu koja vrši potrebnu dokvalifikaciju ljudi koji su završili srednju elektrotehničku školu i koja po završenoj obuci daje potrebne sertifikate i nalazi siguran posao u Nemačkoj.

Drugi prijatelj je istini za volju u težoj situaciji jer sa dvoje male dece on i žena zaista jedva krpe kraj sa krajem. On me je zamolio da proverim gde za suprugu može da kupi diplomu srednje medicinske škole. Na svo moje uveravanje da je to apsolutno nemoguće on mi je nabrajao ljude koje zajedno poznajemo, a koji su uradili sličnu stvar i čak uspeli u samoj Nemačkoj da dobiju potrebne papire o stažiranju u medicinskim ustanovama. Taj moj prijatelj je toliko uveren da to sve može da je spreman da proda tri lanca zemlje koju je nasledio i da sav taj novac uloži u „obrazovanje“ supruge i kasniji odlazak.

Dakle da se ne lažemo Srbija prolazi kroz pravi egzodus stanovništva i da stvar bude gora, očigledno je da su se već napravili čitavi sistemi koji omogućavaju ljudima da lakše napuste državu u potrazi za boljim životom. Opet dakle sami sebi kopamo grob i sada i definitivno ograničavamo mogućnost da imamo bilo kakvu budućnost kao narod i kao država. Neverovatno, ali očevidno istinito država prećutno gleda na štancanje lažnih diploma koje sada više nemaju svrhu da neko dobije bolji koeficijent u javnom sektoru, već služe kao papir za kupovinu karte u jednom pravcu.

Problem ekonomskih migracija je nešto sa čime se mi Srbi kao narod suočavamo još od kraja drugog svetskog rata i od tada do danas nikako iz tog problema ne uspevamo da se izvučemo. Međutim, plašim se da sada sem te komponente traganja za boljim ekonomskim prilikama, ljudi sve više traže i nešto što bi se moglo nazvati normalnim uslovima života, a to znači da se gubi bilo kakva vezanost ljudi za srpsku državu i kulturu. To praktično znači da oni koji iz države odlaze kupujući na crno diplomu srednje medicinske škole (ili neku drugu) i za to daju novac dobijen prodajom dedovine postaju nomadi bez zemlje, ali sve više i bez porekla jer ko može da se ponosi time što je u miru morao da na neku prevaru dođe do mogućnosti da se domogne makar nade za bolje sutra.

Tu dolazimo do suštine, a to je pitanje naše zajedničke odgovornosti za budućnost. Jasno je da ukoliko se ovakav trend nastavi apsolutno nemamo nikakve šanse da čak i na srednji rok održimo osnovne državne funkcije. To znači da najkasnije za deset godina nećemo imati nikakve šanse da isplaćujemo penzije niti da održavamo zdravstveni sistem, sistem socijalne zaštite i sve druge sisteme direktno zavisne od broja ljudi koji aktivno rade i radom pune budžet. Takođe, na upražnjena mesta sve lakše i sve više će dolaziti migranti koji nisu samo u potrazi za ekonomski boljim državama, već su u potrazi za mestima za život gde imaju potrebne prirodne uslove kao što su pitka voda i normalna klima, a po tome je Srbija idealno mesto za život. Opet to sa sobom vuče i pitanje bezbednosti Evrope jer sada su desetine milona migranata na preko hiljadu kilometara od Beča, a ako se nastavi pražnjenje Srbije (i regiona) te granice se mogu vrlo brzo pomeriti na manje od petsto. Dakle vrlo slično kao u periodu turskih osvajanja Evrope gde su se granice islama i Azije za stotinak godina pomerile za više od dve hiljade kilometara i takve ostale za narednih par stotina godina.

Mi Slobodari iz tog razloga gotovo vapimo da se unutar nacionalnog korpusa mora postići unutrašnji dogovor oko toga šta i kako dalje. Niz problema koje mi danas imamo su u suštini izazovi civilizacije kojoj pripadamo i shodno tome i rešenja moraju biti u evropskom duhu. Baš iz tog razloga mi Srbi danas imamo i pravo i obavezu da se uključimo i u tu veliku bitku koja se vodi unutar same Evrope i da ispostavimo svoje interese zahtevajući da oni budu uvaženi. Svakako jedan od naših zahteva mora da bude iznalaženje zajedničkog rešenja da se zaustavi emigracija stanovništva iz Srbije jer mi taj problem teško možemo da rešimo sami.

Sloboda je izbor!

Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret