У протеклој недељи сам добио две молбе да помогнем људима које познајем да са породицама оду у Немачку. Први позив ме је изненадио јер је дошао од стране мог школског друга који барем колико је мени познато нема финансијских проблема, али како сам каже „не може више да гледа будале“. Он ме је замолио да му проверим неку фирму у Новом Саду која врши потребну доквалификацију људи који су завршили средњу електротехничку школу и која по завршеној обуци даје потребне сертификате и налази сигуран посао у Немачкој.

Други пријатељ је истини за вољу у тежој ситуацији јер са двоје мале деце он и жена заиста једва крпе крај са крајем. Он ме је замолио да проверим где за супругу може да купи диплому средње медицинске школе. На сво моје уверавање да је то апсолутно немогуће он ми је набрајао људе које заједно познајемо, а који су урадили сличну ствар и чак успели у самој Немачкој да добију потребне папире о стажирању у медицинским установама. Тај мој пријатељ је толико уверен да то све може да је спреман да прода три ланца земље коју је наследио и да сав тај новац уложи у „образовање“ супруге и каснији одлазак.

Дакле да се не лажемо Србија пролази кроз прави егзодус становништва и да ствар буде гора, очигледно је да су се већ направили читави системи који омогућавају људима да лакше напусте државу у потрази за бољим животом. Опет дакле сами себи копамо гроб и сада и дефинитивно ограничавамо могућност да имамо било какву будућност као народ и као држава. Невероватно, али очевидно истинито држава прећутно гледа на штанцање лажних диплома које сада више немају сврху да неко добије бољи коефицијент у јавном сектору, већ служе као папир за куповину карте у једном правцу.

Проблем економских миграција је нешто са чиме се ми Срби као народ суочавамо још од краја другог светског рата и од тада до данас никако из тог проблема не успевамо да се извучемо. Међутим, плашим се да сада сем те компоненте трагања за бољим економским приликама, људи све више траже и нешто што би се могло назвати нормалним условима живота, а то значи да се губи било каква везаност људи за српску државу и културу. То практично значи да они који из државе одлазе купујући на црно диплому средње медицинске школе (или неку другу) и за то дају новац добијен продајом дедовине постају номади без земље, али све више и без порекла јер ко може да се поноси тиме што је у миру морао да на неку превару дође до могућности да се домогне макар наде за боље сутра.

Ту долазимо до суштине, а то је питање наше заједничке одговорности за будућност. Јасно је да уколико се овакав тренд настави апсолутно немамо никакве шансе да чак и на средњи рок одржимо основне државне функције. То значи да најкасније за десет година нећемо имати никакве шансе да исплаћујемо пензије нити да одржавамо здравствени систем, систем социјалне заштите и све друге системе директно зависне од броја људи који активно раде и радом пуне буџет. Такође, на упражњена места све лакше и све више ће долазити мигранти који нису само у потрази за економски бољим државама, већ су у потрази за местима за живот где имају потребне природне услове као што су питка вода и нормална клима, а по томе је Србија идеално место за живот. Опет то са собом вуче и питање безбедности Европе јер сада су десетине милона миграната на преко хиљаду километара од Беча, а ако се настави пражњење Србије (и региона) те границе се могу врло брзо померити на мање од петсто. Дакле врло слично као у периоду турских освајања Европе где су се границе ислама и Азије за стотинак година помериле за више од две хиљаде километара и такве остале за наредних пар стотина година.

Ми Слободари из тог разлога готово вапимо да се унутар националног корпуса мора постићи унутрашњи договор око тога шта и како даље. Низ проблема које ми данас имамо су у суштини изазови цивилизације којој припадамо и сходно томе и решења морају бити у европском духу. Баш из тог разлога ми Срби данас имамо и право и обавезу да се укључимо и у ту велику битку која се води унутар саме Европе и да испоставимо своје интересе захтевајући да они буду уважени. Свакако један од наших захтева мора да буде изналажење заједничког решења да се заустави емиграција становништва из Србије јер ми тај проблем тешко можемо да решимо сами.

Слобода је избор!

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет